ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава XXXVII
О БЛАЖЕНОЈ КОНЧИНИ ЧОВЕКА БОЖИЈЕГ, ПРОРОЧАНСКИ ПРЕДНАГОВЕШТЕНОЈ ЊЕГОВОЈ БРАТИЈИ
 
1. Оне пак године када имађаше да напусти овај времени живот, човек Божији наговести дан своје блажене кончине неколицини ученика што живљаху с њим и још некима од њих који су наставали удаљени. Присутнима он заповеди да у тајности држе оно што су чули, док удаљенима назначи какво им знамење ваља очекивати у часу исхода његове душе из тела.
2. Шест дана пре но што ће умрети, наложи да му припреме гроб. Убрзо би захваћен жестоком грозницом која поче да га изнурује. Како му се из дана у дан болест показиваше све тежом, шестога дана даде да га братија пренесе у храм[1]: овде се укрепи за свој исход, примивши за попутнину тело и крв Господњу. Ученици придржаваху на рукама његово ослабело тело; остајући тако усправан на ногама, с рукама уздигнутим к небу, испусти последњи дах скупа са речима молитве.
3. Ово би објављено истога дана, кроз истоветно и подударно виђење, двојици његових монаха, од којих се један налажаше у манастиру а други пак на удаљеном месту. Ови, наиме, видеше некакву стазу, простиркама застрту, осветљену безбројним светиљкама, што креташе од келије светога, те се, у правој линији ка истоку, уздизаше све до неба. На њеном се врху усправљаше некакав муж славнога изгледа, сав прожет светлошћу, овај их упита да ли им је знано какав је то пут што га гледају. Одговорише да не знају. Рећи ће им тада: “Ово је пут којим се Бенедикт, муж од Господа возљубљен, попе на небо”. У овом часу, дакле, чак и одсутни, по знамењу што им беше наговештено, могаху дознати за престављење светога мужа, које су присутни посматрали властитим очима.
4. Погребен би у храму блаженог Претече, што га је сам устројио на месту где беше срушио Аполонов жртвеник.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Реч је о храму Светог Мартина (в. II, 8,11).

Comments are closed.