ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава ХХХV
О АМАНЦИЈУ, ПРЕЗВИТЕРУ ИЗ ОБЛАСТИ ТУСЦИЈЕ, И О ДАРУ ИСЦЕЉИВАЊА ОД СВАКОВРСНИХ НЕДУГА
 
1. Григорије: Флорид, епископ Тифернума Тиберинског, љубитељ истине и светости, твојој љубави и наклоности свакако није непознат. Овај ми каза да уз себе има једнога презвитера, по имену Аманција,[1] мужа, како вели несравњивога смирења. Овај је, наиме, обдарен таквом силом чудотворења да, по апостолском обичају, доноси исцељење оболелима полажући на њих руке, тако да, ма колико тешка била, болест ишчезава на његов додир.
2. Флорид ми је још поверио да исти овај свештенослужитељ поседује још један неуобичајен дар: обрете ли гдегод какву змију, макар и најотровнију и најсвирепију, тек што је осени крсним знамењем, усмрћује је овиме; наиме, силом крста, који овај човек Божији исписује кретњом својих прстију, змији истога часа препукне утроба, те ова остаје беживотном. Побегне ли му кадгод нека од њих, сакривши се у каквом удубљењу међу стенама, овај уобичава да закрсти речено удубљење, из којега одмах потом изгамиже змија на умору.
3. Хотећи лично да сусретнем мужа украшеног овако особитом благодаћу, одредих да ми га доведу, како би пар дана проборавио у дому за оболеле, где би, ако је заиста обдарен исцелитељним даром, био у најбољој прилици да ово и потврди. Међу осталима који су овде били смештени налазио се пак и један сумашедши болесник, каквога медицина, грчком речју, назива френетиком. Једне ноћи, обузет потпуним растројством ума, овај отпоче да урла, узнемирујући продорним крицима остале болеснике, који никако не успеваху да отпочину. Околности су постајале заиста неповољне: поради овога чије се стање погоршавало, сви су се остали обрели у знатној неприлици.
4. Но, како сам имао прилике да дознам понајпре од чесњејшег епископа Флорида, који се управо тада затекао у овом неговалишту скупа са презвитером Аманцијем, а потом и од младића који се те ноћи налазио на служби болесницима, преподобни се свештеник, уставши са својега лежаја, без речи приближи постељи сумашедшега, те се, положивши на овога руке, стаде молити. Потом, видећи га донекле умиреног, усправи га на ноге и поведе са собом у капелу, на горњем спрату болнице, како би неометано продужио да се моли за њега. За мало времена ће га вратити на његову постељу потпуно здрава. Од тада се већ није догодило да овај човек изнова урла, погоршавајући крицима тегобе осталих болесника. Повративши се у потпуности здравом разуму, показао се овиме на знатну корист оздрављењу свију присутних.
5. Није ли ово збивање довољно да нас у потпуности увери у све што се о презвитеру Аманцију приповеда?
6. Петар: Заиста је назиђујуће посматрати људе који творе оваква чуда, сазрцавајући овде, на земљи, у таквим светитељима предизображен, небески Јерусалим са његовим житељима.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. флоридово епископско седиште, Tifernum Tiberinum, је данашњи Citta di Castello, у Умбрији. Свети Флорид је и рођен у овоме граду, 520. године. За свештеника га је рукоположио свети мученик Херкулан, епископ Перусије. Будући светога живљења, постао је епископом Тифернума Тиберинског. Чудотворац још за живота. Упокојио се 599. године, 13. новембра, када се његов спомен и слави. Свети Аманције се празнује 25. септембра. Њихове мошти, које су се прославиле чудесима, почивају у Катедрали у граду Ћита ди Кастело, где се поштују као патрони и заштитници.

Comments are closed.