ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 

Патријарх Варнава (Росић)

 
ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА (Росић)
Патријарх Српски 1930 – 1937.
 
Патријарх Варнава Росић (у свету Петар) је рођен у Пљевљима у Црној Гори, 11. сптембра 1880. године, од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Основну школу је завршио у родном месту, а богословију у Призрену 1899. године. Богословске студије је наставио на Духовној академији у Петрограду, где је 1905. године стекао степен кандидата богословља.
Те године, на дан 30. априла, бива замонашен од стране ректора Академије, епископа Сергија, добивши име Варнава. Исти Епископ га је рукоположио 6. маја у чин ђакона, а потом 6. јуна 1905. у чин презвитера.
У другој половини 1905. године јеромонах Варнава одлази у Цариград, где бива постављен на дужност свештеника при српском посланству. У то време писао је у Цариградском гласнику, једином часопису на српском језику у Турском царству, управљао је српском школом и старао се око националног уједињења Срба у тадашњем Цариграду.
Године 1910. Цариградска патријаршија га је изабрала за Епископа Дабарско – велешке епархије, са титулом главинички. Хиротонију су извршили Митрополити: дидимотички Филарет, созоагатопољски Доротеј, еласонски Поликарп, приконијски Софроније и сарандаеклисијски Антим, на дан Светог праведног Лазара, 10. априла 1910, у патријаршијском храму Светог великомученика Георгија.
За време турске управе у Јужној Србији епископ Варнава је стекао нарочитих заслуга на буђењу и јачању српске националне свести у борби са бугарском и грчком пропагандом. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије (1913), а нарочито по одласку грчких епископа, под његовом управом су се нашле Битољска, Охридска, као и један део Струмичке епархије. У то време епископ Варнава успева да уреди целу Српску цркву у јужним крајевима и у свим епархијама организује Црквене судове.
У току Првог светског рата се повлачи са српском војском преко Албаније на Крф, а одатле, по жељи српске владе, одлази у дипломатску мисију, у Русију. Након васпостављања Српске патријаршије 1920. године, епископ Варнава бива изабран за Митрополита скопског. По смрти патријарха Димитрија, 12. априла 1930, на дан Светог праведног Лазара, митрополит Варнава преузима трон Српских патријараха.
Његовом заслугом Српска црква је доживела своју обнову. Патријарх Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом и строгим правилима устројио и ујединио Српску цркву. Током те реорганизације формиране су и две нове епархије: Загребачка и Мукачевска, тако да је у састав СПЦ улазило укупно 27 епархија, са викарном Скадарском епархијом у Албанији.
У време патријарха Варнаве активиран је црквени живот у свим порама друштва, тако да је почела градња многих храмова. На месту старе зграде Београдске митрополије, за потребе Архиепископије подигао је нову, (то је данашња зграда Патријаршије), а на Сењаку манастир Ваведење. Његовом иницијативом започета је изградња храма Светог Саве на Врачару, крај кога је требало да се подигне здање Српске патријаршије.
Патријарх Варнава је управљао Српском црквом између два светска рата, у време када су у Аустралији настајале прве мале српске заједнице. На основу више извора може се закључити да је у то време вођена преписка и одржавана извесна веза између појединих и малобројних Срба у Аустралији и Цркве и других институција у Србији, међутим, нисмо успели пронаћи аутентична и оригинална документа о томе.
Иако је живео у тешка и смутна времена, патријарх Варнава се показао постојаним и чврстим, нарочито приликом покушаја стварања Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Био је непопустљив јер је сматрао да тај споразум фаворизује католичку и исламску вероисповест, на рачун других верских заједница у тадашњој Југославији.
Преминуо је мистериозно изненада 23. јула 1937, у 57-ој години живота, у време изгласавања Конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином, никада није ступио на снагу. Привремено је сахрањен у цркви Светог Саве на Врачару.

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *