ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 

Протојереј-ставрофор Драгомир Шиповац
 
Рођен је у селу Грабовица код Невесиња, 24. септембра 1950. године, где је завршио основну школу. Богословију Св. Саве у Београду је уписао 1966. године, а завршио на Видовдан 1971. Истога дана, преко Аустрије полази за Аустралију, у коју су се, претходне године, преселили његови родитељи и браћа.
Рукоположен је у манастиру Свети Сава, Илајн од стране епископа Николаја (Мрђе) у чин ђакона 12. марта, а потом у чин јереја 19. априла 1978. године, и постављен на парохију у Ст. Албансу, западном предграђу Мелбурна. У то време, у Ст. Албансу су због раскола постојале две парохије: једна при Слободној, а друга при Српској цркви. Нешто више од две године јереј Шиповац је служио у изнајмљиваној презвитеријанској цркви, на парохији при СПЦ, која је имала много мање чланова од друге, која је припадала Слободној цркви и у свом поседу држала храм Св. Георгија.
Пошто није било изгледа да се стање нормализује, а Слободна српска црква св. Ђорђе, која је остала без свештеника, удаљена неколико стотина метара, он је одлучио да промени јурисдикцију. Прву службу је служио у цркви Светог Ђорђа, Ст. Албанс на Ваведење 1980. године. На овој парохији је остао око шест година. За то време, основао је фолклорну групу Авала, Српску школу која је радила петком и суботом, као и позоришну групу. Издавао је црквени билтен Гласник, а поводом прославе 30 година ове црквене општине, издао је њену Споменицу.
Крајем 1986. године прелази на парохију Светог Саве у Мелбурну. Црква је у то време била у Карлтону. Око 20 км од цркве, градила се црквена сала у насељу Гринзборо, североисточно од Мелбурна. На овом пројекту је вредно радио све до његовог освећења 1991. године. Потом је, уз помоћ парохијана, за годину дана изградио парохијску кућу 1993. године. Док се кућа градила, изливени су и освећени, 21. јуна 1992. године, темељи за нову цркву. Том приликом га је епископ Василије (Вејиновић) произвео у чин протојереја.
Протојереј Шиповац је водио надзор и неуморно радио на зидању новог храма, за шта је 24. априла 1999. године одликован правом ношења напрсног крста, од стране Епископа Саве (Јурића).
Поново је покренуо недељну школу и фолклор у новом дому, пошто је у Карлтону дошло до њиховог гашења. Током боравка на овој парохији, преко 15 година је издавао и самостално штампао тромесечни часопис Светосавник. Последњих пет година је уређивао Епархијски Весник, а затим и уџбеник за веронауку при црквеним школама. За освећење цркве, 13. октобра 2002. године, издао је Споменицу ове ЦШО, која обухвата 50 година њеног постојања.
Више година је био члан Епархијског савета и његов подпредседник, а потом је постављен за Архијерејског заменика, Епархије аустралијско-новозеландске, Новограчаничке митрополије.

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *