ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ШТАМПА И ИЗДАВАШТВО
 
Један од ефикасних начина да се досегне до што већег броја Срба расутих широм овог континента јесте и црквена штампа. Било је довољно тешкоћа у организовању српских парохија: почетно одушевљење се брзо гасило, а поверење и слога су били ретки. Због недостатка сарадње подршка је тражена у што ширем кругу. Апели и позиви на учлањивање, материјалну и моралну подршку, упућивани су у свакој прилици што је могуће већем броју Срба у целој Аустралији. У ту сврху покретани су и штампани епархијски и парохијски листови и издаване разне брошуре. Али, због недостатка средстава и недовољног броја људи који би се тиме бавили, у већини случајева су се брзо гасили.
Из извештаја који је Епархијском савету поднео уредник епархијског листа Светосавље, види се да је популарност листа увек била на ниском нивоу. Као разлог наводи се да “осим појединаца, наш народ овде уопште врло слабо чита било шта. Од оних који читају, има велики број ‘критичара’ који не читају да би нешто научили, већ да би сазнали неку интригу и евентуално критиковали некога. Други разлог је – преоптерећеност свих који раде на добро наше Цркве и заједнице у овој земљи. Посла је много, а посленика мало, тако да нема много сарадње и помоћи.”[1]
Временом, када би се указала прилика, неки од њих су поново покретани. Покушаји су непрестано чињени, да би се што више Срба информисало и позвало на учешће у црквеном животу на овом континенту.
Први српски црквени лист у Аустралији је био:
 
СВЕТОСАВЉЕ

Насловна страна првих бројева листа Светосавље.

Орган српске православне црквене општине Св. Сава, Варивуд, који је почео са излажењем 1. септембра 1949. године.
Светосавље је периодично излазило свега неколико година. Док првих неколико бројева верно одражавају стање међу новодосељеним Србима у то време, каснији бројеви се састоје од родољубивих чланака, есеја и поезије, уз готово потпуно одсуство текстова који би описивали или одражавали тадашњу ситуацију, локалне прилике и догађаје.
 
ЕПАРХИЈСКИ ВЕСНИК.
 
Почео је са излажењем 1967. године, под именом Весник Слободне српске православне цркве, Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, Сиднеј, НЈВ. Први уредник је био Живорад Маринковић. Уредник од 1982. године је био јеромонах Тома Казић, након њега од 1993. године лист је уређивао протојереј Драган Сарачевић, а потом протојереј ставрофор Драгомир Шиповац од 1999. до 2005.
 
СВЕТОСАВЉЕ 1984 – 1992.
 
Одлуком Епархијског управног одбора лист Светосавље је почео да излази у Сиднеју, од 1. јануара 1984. године. Обзиром да је први црквени лист у Аустралији носио назив Светосавље, ово име је ради континуитета поново узето за лист Српске православне цркве, Епархије за Аустралију, Нови Зеланд и Јужну Африку.
За главног уредника је постављен о. Милан Збиљић, парох лазарички, који се трудио око излажења листа све до свог одласка из Аустралије, 1990. год. Светосавље је на машини куцала монахиња мати Јелена у ман. Св. Саве, Илејн, а лист је слаган и штампан у Сиднеју и потом достављан поштом свим парохијама у јурисдикцији ове епархије. Администрација и благајна листа се водила у Сиднеју, а уредништво је бирано на почетку сваке године, потом повремено и ређе.
Одлуком ЕУО-а од 8. августа 1990. за уредника је постављен Србољуб Милетић. Како је он истовремено био постављен и за секретара епархије са седиштем у Мелбурну, уређивање и израда листа су такође, пренети у Мелбурн, док је штампање настављено у Сиднеју, у тиражу од око 1500 примерака по броју. До краја 1992. год. лист је продаван по $2 а од 1993. по $2.50. Приход је углавном покривао трошкове издавање листа, чију благајну је водио епархијски Благајник у Мелбурну. Претплатника скоро да и није било, а лист се слао бесплатно свештеницима сестринске Епархије у Аустралији, извесном броју приложника и сарадника, затим у иностранство појединим епископима, Богословском факултету СПЦ у Београду, Патријаршијској библиотеци и виђенијим гостима ове Епархије, на укупно на око 60 адреса.
Теме листа су биле црквена збивања, духовне теме и чланци из наше историје и културе. Сталних сарадника или дописника није било а уредник је сав посао обављао готово увек сам. Због тога је недостајало много више вести и занимљивости из црквеног живота у Аустралији. Ипак, од појединих свештеника и сарадника повремено је стизало понешто материјала, али не довољно да би лист имао изразити карактер гласила ове Епархије.
У извештају уредника Епархијском управном одбору се каже да: “није било никакве акције за промоцију и популаризацију епархијског листа. Под изговором да лист “не може да се прода”, “народ га не чита” и т.д. он је, углавном остављен да се сам брине о себи. Због тога је интересовање по мало опадало, као и број издања: почетком 90-тих смо издавали од 1500 до 1700 бројева, а крајем 90-тих једва 1100.
“Поред свега овога,” додаје уредник, “лично сматрам да су Светосавље и потом Светосавски весник, имали успеха у нашим условима, имајући у виду скромна средства у опреми, техници и људству. Нарочито ако узмемо у обзир број Срба у Аустралији у односу на број примерака по издању (на око 100,000 људи 1000 примерака) то би износило 1% – чиме се ни много јачи листови не би могли похвалити. Такође, и од самих читалаца, који су се ретко јављали, ипак смо добили више похвала него критике.”[2]
Под именом Светосавље, епархијски лист је издаван до јуна 1992. закључно са бројем 33. када је спојен са Весником Епархије Новограчаничке Митрополије.
Светосавски весник, и раније Светосавље, излазили су редовно четири пута годишње, до септембра 1994. Тада је Епархија аустралијско-новозеландска Новограчаничке митрополије, поново покренула посебан лист Весник.
 
СВЕТОСАВСКИ ВЕСНИК
 
По одлуци ЕУО ове Епархије аустралијско-новозеландске и Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске Новограчаничке митрополије, Епархијски весник Новограчаничке епархије и Светосавље су од септембра 1992. излазили под заједничким именом Светосавски весник. Годину дана након тога, Весник је поново почео да се издаје одвојено, а епархијски лист епархије СПЦ у Аустралији је задржао заједнички назив.
Светосавски весник, заједнички лист обе епархије Српске цркве у Аустралији и Новом Зеланду, благословом епископа Милутина (Кнежевића) покренут је поново за Васкрс 2006. и излази до данас. Уредништво: прот. Србољуб Милетић, прот. Драган Сарачевић, прот. Саша Радоичић, Татјана Милетић и Љубица Радоичић.
 
ГЛАСНИК СВЕШТЕНИЧКОГ БРАТСТВА
 
На првом састанку свих свештеника СПЦ у Аустралији, који је сазвао архијерејски заменик, прота Булован, 23-25. априла 1960. у мелбурншком предграђу Ст. Албанс, решено је да свештеничко братство почне са издавањем свог органа под називом “Гласник”.
Уредник Гласника, Милован Мојић, који је штампао и уређивао овај лист у Мелбурну, након издатог Васкршњег броја (4) 1966. године, најавио је свој одлазак у Југославију, у посету родбини након 25 година странствовања, па је уређивање листа прешло у Сиднеј, на старање проте Илије Булована. Видовдански број (5) те године штампао је у Сиднеју Владимир Миладиновић.
 
ГЛАСНИК СПЦ У АУСТРАЛИЈИ
 
На заседању свештенства и делегата свих црквених општина у Аустралији које су остале под јурисдикцијом СПЦ, у Сиднеју 13. и 14. фебруара 1965. године, решено је да се за целу Српску цркву на овом континенту издаје јединствени лист под називом ” Гласник Српске православне цркве у Аустралији”. Одлучено је да све црквене општине и свештеници према својим могућностима, финансијски помажу његово издавање, да учествују у сарадњи својим чланцима и обавештењима. Лист је током 1966. године излазио у Сиднеју, а потом у Мелбурну. У својој петој години излажења, јуна 1969. године, Гласник је уређивао одбор у саставу: Петар Лазаревић, др. Б. Малешевић, Воја Милетић, Миро Поповић и Милош Саичић. Током седамдесетих година, лист је издаван у седишту Епархије, манастиру Св. Саве, Илајн.
 
ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
 
Лист црквене општине Света Тројица у Мелбурну. На заседању Епархијског савета 3. априла 1971. године, наглашено је да је у априлу те године изашао 30-ти број, као и то да је у то време ово био једини црквени лист у Аустралији. “Захваљујући овом гласилу ми смо дозивали народ и одржавали га у вери својих отаца.” – известио је Миро Поповић, делегат црквене општине. “За сада га шаљемо на 400 адреса, а слаћемо га и на сваку нову адресу до које дођемо, без обзира на број. Сваки примерак нас кошта само један цент, и то за поштарину. Све остало је бесплатно.”[3]
На овом заседању је такође, донета одлука да се “…досадашњи Гласник – орган Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду, споји са Гласом православља – садашњим гласилом црквене општине Св. Тројице у Мелбурну, под будућим именом Глас православља – гласило Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Лист ће, за сада, бити штампан на гештетнеру, ћирилицом. Уредник листа ће бити јереј Милун Костић, парох мелбурншки. Лист ће, поред осталих, имати и рубрику за сваку црквено-школску општину у Аустралији и Новом Зеланду, коју су дужни на време снабдевати вестима из своје заједнице парох и председник дотичне општине. Остале сараднике одабраће Уредник, по могућству из своје ближе околине – Мелбурна. Апелује се на све ц. општине да се заузму у растурању овог листа. Свака је дужна узети најмање онолико примерака колико има чланова општине – према подацима приказаним данас Савету. Цену листа одредиће, на основу ефективних трошкова, Епархијски управни одбор, у споразуму са Уређивачким одбором… Лист ће излазити шест пута годишње, у тиражу кога ће спрам потреба одредити Уређивачки одбор. Почети са 1000 примерака.[4]”
 
МАНАСТИРСКА ЗВОНА
 
Орган православне парохије Св. Сава за Ђилонг, Баларат и околину. Издавало га је братство манастира Св. Сава у Илајну од 1975 – 1982. Слан је поштом на адресе парохијана, растуран приликом парохијских посета и дељен посетиоцима манастира.
 
ПАРОХИЈСКИ ГЛАСНИК
 
Орган српске православне црквеношколске општине Св. Сава, Аделаид, седамдесетих и почетком осамдесетих година.
 
ПАРОХИЈСКИ МИСИОНАР
 
Орган српске православне парохије Св. Тројица, Мелбурн. Уређивао најпре парох Милун Костић, а потом одбор црквене општине Св. Тројица, Мелбурн.
 
ЦРКВЕНО БРАТСТВО
 
Лист српских православних црквено-школских општина Св. Јован Крститељ, Дапто, Волонгонг, Св. архиђакон Стефан, Рути Хил, Св. Сава, Мона Вејл, Св. кнез Лазар, Александрија и Св. Сава, Канбера. Излазио је периодично од 1978. до 1987. године. Покренуо га је уредник, свештеник Милорад Лончар у парохији Св. архиђакон Стефан, Рути Хил. Уређивачки одбор: свештеник хаџи Мирослав Поповић, свештеник Илија Драгосављевић, свештеник Милан Збиљић, свештеник Љупко Чубриловић, Златоје Шећеров, Милан Мршић и Илија Глишић.
 
ПРАВОСЛАВНИ БРАНИК
 
Лист парохије Св. Георгија СПЦ у Ст. Албансу. Издавао парох синђел Бенедикт (Ананаић) током 1981-82.
 
ГЛАСНИК
 
Орган српске православне парохије Св. Никола у Бризбану: 6 Росс Стреет, Woolloongabba, QLD. Благословом Епископа аустралијско-новозеландског Василија, излазио је од Васкрса 1979. године повремено, објављујући обавештења и чланке верске садржине на српском и енглеском. Уредник: протојереј Светозар Ћирић.
 
ГРОМОВНИК
 
Парохијски лист црквеношколске општине Св. пророк Илија у Кубер Пидију, Јужна Аустралија (Coober Pedy, S.A.). Први број изашао 1. јуна 2003. године. Уредник, парох Радомир Алексић.
 
ПАРОХИЈСКИ ГЛАСНИК
 
Орган српске православне цркве Св. Сава, Перт, 31 Smith Street, Hughga-te, W.A. Излазио је повремено током седамдесетих година. У новом издању први број изашао 20. децембра 1979. године, са уређивачким одбором: протојереј ставрофор Петар Радош, Брана Костић и Валма Костић.
 
БЛАГОВЕСНИК
 
Парохијски гласник формата А5, издање црквено-школске општине Св. Никола Блектаун, Сиднеј, Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, Новограчаничке митрополије. Излазио је четири пута годишње, за Божић, Васкрс, Видовдан и Крстовдан. Уређивао је Културно-просветни одбор на челу са парохом, прот. Драганом Сарачевићем. Лист је излазио 1992 – 93. и поново 1999 – 2003. године.
 
РАЗНА ИЗДАЊА
Слободне цркве (потом Новограчаничке митрополије)
Епархије за Аустралију и Нови Зеланд
 
Током неколико деценија изашло је више књига и листова, од којих набрајамо неке, за које смо имали податке:
 
Време за одлуку
– 25 година поделе Српске православне цркве, Сиднеј 1988.
Књига има више аутора: Митрополит Иринеј, о. Драган Сарачевић и Љиљана Вукомановић.
 
Срби у Аустралији
Историјат и развој Слободне српске православне цркве
Епархије за Аустралију и Нови Зеланд
 
Рад је групе аутора: о. Тома Казић, о. Драган Сарачевић, о. Драгомир Шиповац, Богдан Болта, Гаврило Булић и Јован Пјевач. Две књиге историје Срба у Аустралији, великог формата А3. Двојезично, двотомно издање.
Наслов првог тома је: Срби у Аустралији, историјат и развој Слободне Српске Православне Цркве – Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, издање манастира Св. Саве, Хол, 1989.
Други том: Срби у Аустралији, историјат изградње Манастира Светог Саве, црква “Нови Каленић”, издање манастира Св. Саве, Хол, 1992. storijat izgradwe Manastira Svetog Save – crkva Crkve – Eparhije vaka kwi`ica obra|uje jednu celinu i sasto
 
ОСТАЛО:
 
Приручник за децу летовалишта Св. Саве, формат А5 страна 72, двојезично, штампано у Канбери 1990.
Приручник за учитеље летовалишта Св. Саве, формат А4, страна 112, двојезично, штампано у Канбери 1990.
Како да се организује Српска Црквена Школа, формат А4, страна 56, двојезично, штампано у Канбери, 1991.
Бити православан, формат А5 32 странице, луксузно са корицама у боји, аутор о. Драган Сарачевић, двојезично, штампано у Канбери, 1995.
Света тајна крштења у православној цркви, формат А5, страна 40, луксузно са корицама у боји, аутор о. Драган Сарачевић, двојезично, штампано у Канбери, 1996.
Светосавље – Дечји часопис, фромата А5 у две боје излазио 1997. и 1998. године. Уредник о. Драган Сарачевић
Црквена општина Св. Георгија у Кабрамати је издала серију од пет књига, формата А5, под називом: Веронаука – израдио о. Драган Сарачевић.
Свака књижица обрађује једну целину и састоји се у следећем:
Веронаука – Стари Завет, књига прва, 64 странице
Веронаука – Нови Завет, књига друга, 92 странице
Веронаука – Историја Цркве, књига трећа, 62 странице
Веронаука – О Светом храму, књига четврта, 64 странице
Веронаука – Народни обичаји, књига пета, 32 странице
Поред тога, Црквена општина Св. Николе у Блектауну, Сиднеј, исте године је издала, у формату А6, још две књижице у припреми пароха Драгана Сарачевића:
1. Свечарска књижица, кратко објашњење о слави са местом за упис имена чланова породице
2. Читуља, са основним упутствима и местом за упис имена преминулих чланова породице
Црквена општина Св. Николе у Блектауну је, 1997. године, штампала два издања у припреми пароха, о. Драгана Сарачевића:
Сан Мајке Божије, формата А6, луксузно издање са корицама у боји, издање Кола српских сестара ове црквене општине, и
Мали молитвеник, у издању Културно просветног одбора, формата А6, луксузно издање, са корицама у боји.
 
РАЗНА ИЗДАЊА
Српске православне цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд
 
Нека од издања ове Епархије су:
 
Косовски зборник
 
Српска православна црква, Епархија за Аустралију и Нови Зеланд је 1989. године организовала прославу обележавања шестоте годишњице Косовске битке. Између осталих, у њој су учествовали: Епископ банатски др. Амфилохије (Радовић), Антоније Ђурић, Томас Емерт и Стеван Павловић. У немогућности да дође у Аустралију, Матија Бећковић је послао рад под насловом: Косово – најскупља српска реч, припремљен за ову прилику. Њихови радови су штампани у овој књизи, на српском и енглеском, у 2000 примерака, у издању Светосавља, новинско – издавачке установе Епархије аустралијско-новозеландске, у Сиднеју 1989. године.
 
Српска религија и нација
 
У организацији Српског православног удружења Св. Сава, уз сарадњу свих свештеника и парохија, организовани су семинари омладине на којима се сваке године окупљало по неколико стотина младих Срба из целе Аустралије. Предавања са десет ових семинара омладине 1984. – 1994. штампана су у књизи на енглеском језику, под називом “Српска религија и нација”, у издању Епархије аустралијско-новозеландске 1995. године.
 
Уџбеници за српски језик
 
Епархијска организација, Српско православно удружење Св. Сава, почетком 90-тих година, издало је три уџбеника за српски језик, специјално за школе српског и веронауке при српским црквама.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Мелбурн, Извештај уредника епархијског листа Светосавски весник Епархијском савету, 25. март 2004.
  2. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Мелбурн, Извештај уредника епархијског листа Светосавски весник Епархијском савету од 25. марта 2004.
  3. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Записник Савета од 3. априла 1971, стр. 10.
  4. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Записник Савета од 3. априла 1971, стр. 14.

2 Comments

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића “Срби и Јевреји” спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир