ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 

Протојереј Душан Поповић
 
Рођен је од оца Јакова и мајке Ангелине, у Власеници, Босна, 16. маја 1906. године. Основну школу је започео у Зворнику, да би након сарајевског атентата са родитељима пребегао у Шабац, а затим у Битољ, где је наставио школовање.
Када је избио Први светски рат, многи Срби су се повукли у Солун, а међу њима и породица проте Душана. Убрзо, из Солуна прелазе у Фалеро, предграђе Атине. Ту су, са још око 120-торо деце, остали око шест месеци. Овој деци је француска влада понудила уточиште и болничким бродом их превезла за Француску. Тамо Душан завршава основну школу у Ници и почиње гимназију у Лиону. Након рата, он се враћа у Битољ и ту завршава малу матуру. У то време у Битољу се отвара и богословија, коју уписује и завршава у року. Потом се уписује на Богословски факултет у Београду.
Рукоположен је 1928. године, одлази на своју прву парохију у Ченти у Банату. Одатле прелази у Нарту, где га затиче Други светски рат. После рата, свештеник Душан прелази на парохију у Вршац, где поред своје парохијске дужности ради са хором, а нарочито са певачким друштвом Епархије банатске.
Године 1960. прелази са службом у Аустралију. Најпре службује у Мона Вејлу и Сиднеју, потом у Волонгонгу, Куми и Канбери. У то време, на овом континенту није било лако пастирствовати, јер су сви свештеници, поред својих пастирских дужности, морали да раде и друге послове, како би обезбедили средства за живот себи и својој породици. Осим тога, парохије које је опслуживао, биле су веома удаљене једна од друге, па је утолико било теже.
Као парох у Канбери, протојереј Душан Поповић се разболео, и упокојио 18. октобра 1975. године. Заупокојену Литургију и опело је служио епископ Николај уз саслужење десетак свештеника. Прота Душан је сахрањен на гробљу у Канбери.