ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, ВАЈАЛА, ЈУЖНА АУСТРАЛИЈА
 
Вајала (Whyalla) је град на западним обалама залива Спенсер у Јужној Аустралији (Spencer Gulf, South Australia).
Крајем 19. века у овом крају је откривена руда гвожђа, па је због њеног експлоатисања основано насеље под именом Хамок Хил (Hummock Hill). Увођењем телефонске линије 1911. године, рударско насеље је постало мање изоловано, број становника је порастао, а Хамок Хил је 1914. године постао град Вајала. Непосредно пре Другог светског рата у Вајали је започета изградња топионице, а потом, због ратне опасности и бродоградилиште. То је довело већи број радника са породицама и град је знатно порастао, добивши болницу, полицијску станицу, суд, техничку школу и друго.
Након Другог светског рата, 31. марта 1944. формирана је градска општинска управа. Први досељеници из европских логора за расељена лица почели су да стижу у Вајалу током 1948. године. Када је, 1958. године, поред постојећих, у Вајали покренута и метална индустрија, почело је досељавање већег броја становника, који су половином седамдесетих година достигли број од 33000. Међутим, када је 1978. године бродоградилиште затворено, број становника се смањио и он данас износи око 25000.
Ме|у многим досељеницима разних народности, било је и доста Срба. „По указаној потреби, на основу извештаја јеромонаха Бенедикта (Ананића), намесника манастира Св. Сава у Илејну и жеље православних Срба у Вајали, а у споразуму са Црквеним судом и Епархијским управним одбором Епархије аустралијско-новозеландске“,[1] Епископ аустралијско-новозеландски Николај (Мр|а) је основао Српску православну парохију Успенија Пресвете Богородице у овом граду, известивши о томе Свети архијерејски синод СПЦ у Београду.[2]
Опслуживање ове парохије је поверио протојереју Светозару Ћирићу, пензионисаном свештенику из Аделаида. Почетком марта 1977. године, протојереј Ћирић је посетио православне Србе Вајале у њиховим домовима, богослужио у грчкој цркви за њих и поучио их у православној вери. По питању организовања црквеног живота он им се ставио на располагање, подневши о томе извештај надлежном Епископу.[3] Епископ Николај се захвалио на предусретљивости, истакавши недостатак свештеника у Аустралији, храбрио је протојереја Ћирића у његовој мисији ме|у православним Србима у Вајали, обећавши своју пуну подршку.
Православне Србе у Вајали су, током 1977. и 1978. године, повремено посећивали поједини свештеници, монаси манастира Св. Сава у Илејну и сам Епископ. Поред бриге Епископа, труда свештеника и малобројних парохијана, не имајући никакве имовине, као ни сталног свештеника, након одласка Епископа Николаја са дужности у овој Епархији, ова парохија се убрзо угасила.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Акт епископа Николаја, Е. бр. 28/77, 28. јануар
    1977.
  2. Архив Епархије, Акт Синода СПЦ Бр. 406/Зап. 73, 18. фебруар 1977.
  3. Архив Епархије, Извештај прот. Ђирића, 3. март 1977.

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.