ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА
СВЕТОГ НИКОЛЕ, ЂИЛОНГ, ВИКТОРИЈА
122 Ballarat Road, Geelong, VIC. 3215
 
Град Ђилонг, удаљен око 65 км од Мелбурна, именовао је гувернер Бурк (Governor Bourke) 1837. године, приликом своје посете луци Порт Филип.[1] Његово име потиче од абориђанске речи „ђилонг“, за коју се мисли да значи земља или литице. Овај град се убрзо развио у значајан урбани провинцијски и индустријски центар у држави Викторија, што је свакако био разлог да се знатан број Срба досели овде и у околину.
 
Пре организовања црквеног живота у Ђилонгу, Срби су основали удружење Братска помоћ, чији су циљеви рада били племенити. Као приоритет у свом програму, истакли су помоћ болесним Србима, инвалидима и онима који су остали у европским логорима, који из разних узрока нису били спремни или способни за емиграцију. Братска помоћ је организовала прославе Бадње вечери, Божића, Светог Саве, Видовдана, и т.д. Англиканска црква им је за такве прилике уступала своје храмове за богослужења, као и сале за извођења пригодних програма. Богослужења, за православне Србе у Ђилонгу, у прво време су обављали свештеници Славко Нићетин, потом Мирослав Јовановић и касније, Саво Цупаћ.
Увидевши велику потребу за организованим црквеним животом, Срби Ђилонга су на оснивачкој скупштини 9. фебруара 1958. године, донели одлуку о оснивању црквено-школске општине. На скупштини је обављен упис чланова, одређена је чланарина и изабран први управни одбор црквено-школске општине, за чијег председника је изабран Вукосав Тасић. Тога дана је основано и Коло српских сестара Мајка Југовић, које је постојало до 1961. године. Оснивачка скупштина је овластила новоизабрану управу да пронађе погодно место за зидање нове цркве и црквеног дома. Том приликом је одлучено да храм буде посвећен св. Николи.
Након краћег времена, управа црквено-школске општине у Ђилонгу је сазвала ванредну скупштину на којој је изабрана нова, на челу са Драгољубом Николићем. Убрзо је купљен плац за зидање цркве и црквеног дома. Пре подизања цркве на плацу је, за привремену употребу, изграђена барака за смештај материјала и алата, а у којој су такође, одржаване седнице и обављана богослужења.
Темељи црквеног дома су започети и освећени 30. септембра 1961. године, од стране епископа Заграничне Руске цркве, Антонија. Те године су основане фолклорна група и недељна школа ове црквене општине. Часови су се одржавали у бараци на црквеном имању.
Приликом поделе у Српској цркви 1963. године, на ванредној годишњој скупштини, чланство ове црквене општине је одлучило да затражи пријем у јурисдикцију Америчко-канадске епархије.
Женска секција при овој црквеној општини је организована 27. фебруара 1965. године и била је активна до јула 1975. године, када је поново активирано Коло српских сестара Мајка Југовић, које ради до данас.
 

Црква Св. Николе, Ђилонг.

Црквени дом је завршен 31. децембра 1965. године. До завршетка храма, у њему су се обављала сва богослужења.
По завршетку изградње, цркву је 21. јануара 1973. године осветио епископ Димитрије (Балаћ). Кум цркве је био Милан Николић, а велики добротвор Манојло Мандић.
Како је живот ове црквене општине напредовао, тако се показала потреба за сталним свештеником. Пошто су је опслуживали свештеници који су долазили у Ђилонг, 23. маја 1971. године, епископ Димитрије је поставио пароха Јанка Вујанића, који је остао до 16. марта 1975. Следећи парох, Јован Вукадиновић, ступио је на дужност 27. марта 1976. и остао до 22. децембра 1980. Потом су ову парохију опслуживали свештеник Драгомир Шиповац и игуман Тома (Казић), све до 1987. године, када 12. децембра, духовно старање преузима свештеник Владислав Ђорђевић.
Парохијска кућа, недалеко од црквене сале и храма, купљена је 6. априла 1986. године. У њој су тако обезбеђени стан и канцеларија за свештеника.
Трудом новог пароха и залагањем Петра Зукановића, купљен је 1991. године, мали парк који се граничио са црквеним плацом. Тако је проширена порта, која је одмах потом ограђена са три стране. Током 1995. године на цркви су реновиране куполе, и покривене бакром.
Свештеника Владислава Ђорђевића је заменио јереј Бојан Попов 20. октобра 1996. године. Он је остао до 1999. године, када га је заменио свештеник Момчило Вукша, који се на овој парохији налази и данас.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Гувернер Бурк је такође дао имена Мелбурну и Вилијамстауну.

2 коментар(а)

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир