ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 

Протојереј Душан Куриџа
 
Душан Куриџа је рођен 1913. године у Обровцу, Далмација. Завршио је монашку школу и почетком шездесетих година стигао на Нови Зеланд.
„Заузимањем извесног броја наших савеснијих људи, међу којима је и свештенички кандидат г. Душан Куриџа“, каже архијерејски заменик протојереј Илија Булован, „10. децембра 1967. године, основана је прва српска православна црквена општина у Велингтону, Нови Зеланд.“[1] Оснивачка скупштина је одлучила да умоли надлежне црквене власти да за првог пароха буде рукоположен Душан Куриџа. Пошто је о томе обавештен, патријарх Герман је усвојио овај предлог.[2]
Поред молбе овог Поверенства и епископ горњокарловачки Симеон (Злоковић) који је познавао Душана као човека оданог Цркви, чији је предак Петар Куриџа, био мученик за православље у Венецији, такође је препоручивао патријарху Герману Душана Куриџу за рукоположење.[3]
У летопису цркве Лазарице из Сиднеја, протојереј Илија Булован поводом Куриџиног рукоположења записао је да су Срби у Новом Зеланду коначно добили свог свештеника у лицу Душана Куриџе, рођеног 1913. године у Обровцу, Далмација, који је рукоположен за ђакона у Сиднеју 25. марта 1969. године, а за презвитера 31. маја исте године. Рукоположење је обавио грчки епископ Дионисије, по овлашћењу Његове Светости Патријарха српског господина Германа. „На Духове, 1. јуна у нашој Св. Лазарици служили су саборно: протојереји Светозар Секулић, Илија Булован са новорукоположеним Душаном Куриџом, који се сутрадан вратио у Велингтон, Нови Зеланд.“[4]
Доласком свештеника Душана Куриџе за пароха у Велингтону, црквени живот православних Срба је узнапредовао. Храм је донекле поправљен и оспособљен, па је у њему прво богослужење била Литургија у недељу, 14. септембра 1969. године.
Због здравствених разлога и преселења са породицом из Велингтона, јереј Душан Куриџа је 1. јануара 1972. године, црквеној општини и надлежном епископу Лаврентију поднео писмену оставку на положај пароха. Том приликом је навео да ће парохијске дужности обављати још три месеца, све до 31. марта 1972. године.[5] Јереј Куриџа је потом постављен за привременог пароха у Бризбану, а одлуком изасланика Светог синода, епископа Стефана, постављен је 16. јануара 1973. године, за администратора упражњене парохије у Велингтону.[6]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Летопис, књ. 2, стр. 22.
  2. Архив Патријаршије, Кабинет Патријарха, Патријарх Герман Српској православној црквено-школској општини Светог Саве Велингтону 7. марта 1968.
  3. Архив Патријаршије, Кабинет Патријарха, Епископ Симеон (Злоковић) патријарху Герману 7. јун 1968.
  4. Летопис за 1969, књ. 3, стр. 47.
  5. Архив Црквене општине Велингтон, Јереј Душан Куриџа, Оставка на парохијску службу, Окланд 1. Јануар 1972.
  6. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Епископ Лаврентије, E. бр. 265, 12. мај 1973.

2 коментар(а)

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир