ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
Протојереј Душан Куриџа
Душан Куриџа је рођен 1913. године у Обровцу, Далмација. Завршио је монашку школу и почетком шездесетих година стигао на Нови Зеланд.
„Заузимањем извесног броја наших савеснијих људи, међу којима је и свештенички кандидат г. Душан Куриџа“, каже архијерејски заменик протојереј Илија Булован, „10. децембра 1967. године, основана је прва српска православна црквена општина у Велингтону, Нови Зеланд.“[1] Оснивачка скупштина је одлучила да умоли надлежне црквене власти да за првог пароха буде рукоположен Душан Куриџа. Пошто је о томе обавештен, патријарх Герман је усвојио овај предлог.[2]
Поред молбе овог Поверенства и епископ горњокарловачки Симеон (Злоковић) који је познавао Душана као човека оданог Цркви, чији је предак Петар Куриџа, био мученик за православље у Венецији, такође је препоручивао патријарху Герману Душана Куриџу за рукоположење.[3]
У летопису цркве Лазарице из Сиднеја, протојереј Илија Булован поводом Куриџиног рукоположења записао је да су Срби у Новом Зеланду коначно добили свог свештеника у лицу Душана Куриџе, рођеног 1913. године у Обровцу, Далмација, који је рукоположен за ђакона у Сиднеју 25. марта 1969. године, а за презвитера 31. маја исте године. Рукоположење је обавио грчки епископ Дионисије, по овлашћењу Његове Светости Патријарха српског господина Германа. „На Духове, 1. јуна у нашој Св. Лазарици служили су саборно: протојереји Светозар Секулић, Илија Булован са новорукоположеним Душаном Куриџом, који се сутрадан вратио у Велингтон, Нови Зеланд.“[4]
Доласком свештеника Душана Куриџе за пароха у Велингтону, црквени живот православних Срба је узнапредовао. Храм је донекле поправљен и оспособљен, па је у њему прво богослужење била Литургија у недељу, 14. септембра 1969. године.
Због здравствених разлога и преселења са породицом из Велингтона, јереј Душан Куриџа је 1. јануара 1972. године, црквеној општини и надлежном епископу Лаврентију поднео писмену оставку на положај пароха. Том приликом је навео да ће парохијске дужности обављати још три месеца, све до 31. марта 1972. године.[5] Јереј Куриџа је потом постављен за привременог пароха у Бризбану, а одлуком изасланика Светог синода, епископа Стефана, постављен је 16. јануара 1973. године, за администратора упражњене парохије у Велингтону.[6]
НАПОМЕНЕ:
- Летопис, књ. 2, стр. 22.
- Архив Патријаршије, Кабинет Патријарха, Патријарх Герман Српској православној црквено-школској општини Светог Саве Велингтону 7. марта 1968.
- Архив Патријаршије, Кабинет Патријарха, Епископ Симеон (Злоковић) патријарху Герману 7. јун 1968.
- Летопис за 1969, књ. 3, стр. 47.
- Архив Црквене општине Велингтон, Јереј Душан Куриџа, Оставка на парохијску службу, Окланд 1. Јануар 1972.
- Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Епископ Лаврентије, E. бр. 265, 12. мај 1973.
Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?
Pomaжe Bog,
Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
У напред најлепша хвала
Владимир