ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
МАНАСТИР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ,
ТАЛОНГ, НОВИ ЈУЖНИ ВЕЛС
Waiting Close, Tallong, NSW
 
По благослову епископа Лонгина од 19. марта 1988. године, формиран је Одбор за подизање манастира у Новом Јужном Велсу, кога су сачињавали: јеромонах Лука (Ковачевић), прот. Милан Збиљић, Србољуб Милетић, Радиша и Стојна Збиљић, Радован Добрић, Љубомир и Вукосава Станојчић. Одбору је стављено у дужност да пронађе погодно место за оснивање манастира и да сакупља средства за куповину земљишта и његову изградњу.[1]
Након разматрања више локација и саветовања са Епископом, свештенством и члановима епархијских тела, овај Одбор је известио епископа Лонгина да је 24. маја 1988. године купљено имање од 42,18 ха (106 акара) на око 150 км од Ливерпула према Голбурну (Golburn), у месту Талонг (Tallong). Имање на брдовитом терену прекривено је природном еукалиптусовом шумом. Са једне стране се граничи локалним путем, а са супротне се завршава готово вертикалном литицом дужине око 300 м и висине око 250 м, која се надвисује над кањоном реке Шолхејвен (Shoalhaven River).
Имање су потом у потпуности исплатили добротвори Љубомир и Вукосава Станојчић, који су за себе задржали један угао од 2,18 ха, а остатак од 40 ха, су наменили као поклон Српској цркви, Епархији за Аустралију и Нови Зеланд, за манастир Покрова Пресвете Богородице.[2]
На делу који су задржали за себе, добротвори Љубомир и Вукосава Станојчић су изградили кућу, у којој је један део у почетку адаптиран за капелу. Благословом Епископа аустралијско-новозеландског Луке (Ковачевића), током Ускршњег поста 1995. године у манастир Покрова Пресвете Богородице се настанио јеромонах Јоаким (Рос), који је из англиканске вероисповести прешао у православље.
Својим актом од 18. априла 1996. године, епископ Лука је известио Свети архијерејски синод СПЦ о оснивању манастира Покрова Пресвете Богородице у Талонгу. У акту је истакнуто да се “потреба за оснивањем једног манастира у држави Нови Јужни Велс осећала већ дуже времена… (манастир) би био од велике користи не само монасима, већ би имао и мисионарску улогу… и као мисионарски центар… био би својеврсни духовни извор са кога би многи жедни могли да пију живе воде нашег непомућеног Православног, молитвеног и духовног наслеђа.” [3] Свети архијерејски синод је ову одлуку потврдио 6. јуна 1996. године.[4]
Како новоосновани манастир није имао свој конак и капелу, настојатељ, јеромонах Јоаким, је живео у кући добротвора, породице Станојчић. Њиховим трудом, као и околних свештеника и парохијана, на имању је искрчен простор на коме је 1997. године најпре изграђен конак скромних димензија. Током 1998-99. године, новчаним средствима из Епархије и манастира Св. Сава из Илејна, трудом и прилозима породице Станојчић и околних Срба, а посебно протојереја Љупка Чубриловића и чланова црквене општине Св. Јован Крститељ из Дапта, поред конака је изграђена и лепа капела. Касније су уведене струја и вода, изграђено неколико шупа за израду свећа, као и просторије за посетиоце који долазе у манастир за храмовну славу и друге прилике.
Јеромонах Јоаким је остао до Сретења Господњег, 1999. године, када је прешао у јурисдикцију Руске заграничне цркве. Након њега, по благослову епископа Луке у манастир је, 21. фебруара 1999. године, дошао синђел Лазар (Царан), који је остао до 23. новембра 2001. године.
Тренутно, манастир нема монаха, а у њему повремено служе околни свештеници из Сиднеја, Канбере и Волонгонга.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Акт еп. Лонгина Е. Бр. 455, 19. март 1988.
  2. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Извештај Љ. и В. Станојчић епископу Лонгину, 28. март 1990.
  3. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Акт еп. Луке Синоду СПЦ, 18. април 1996.
  4. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Акт Синода СПЦ Бр. 966/Зап. 754, 6. јун 1966.

2 Comments

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића “Срби и Јевреји” спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир