ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
МАНАСТИР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
КИВИТЕА, ФИЛДИНГ, НОВИ ЗЕЛАНД
Kiwitea, Fielding, New Zealand
 
Двојица Новозеланђана: Амвросије (Bernard Walter Mooney) и Николај (Kenneth Morgan) су 1980. године основали манастир Успења Пресвете Богородице, у месту Кивитеа (Kiwitea), удаљен око 160 км северно од Велингтона.
Отац Амвросије (Bernard Walter Mooney) је рођен 2. јануара 1946. године, као дете пете генерације досељених Ираца католичке вере. Након студија, Бернард је путовао по свету око три године. Пошто је студирао руски језик, по повратку у Нови Зеланд 1965. године, почео је да одлази у руску православну цркву у Велингтону, где је срео свештеника Алексеја Годајева, који га је упознао са православљем. За време боравка у Велингтону Бернард је такође, упознао Кенета Моргана (Kenneth Morgan), који је, разочаран Другим ватиканским сабором и реформама у католичкој цркви, био такође заинтересован за православље. Желећи да постану православни, они заједно одлазе за Енглеску 1968. године, али се тамо нису задржали. Као ходочасници долазе на Свету Гору, где су крштени у руском манастиру Св. Пантелејмона. По повратку на Нови Зеланд, Бернард је око две године радио као поштар.
Приликом сусрета са српским православним Епископом аустралијско-новозеландским Николајем (Мрђом) 1975. године, он им је предложио да их упути на Свету Гору, где би се обучавали духовном животу и где би могли постати монаси, уколико то буду желели. На путу за Грчку, Бернард и Кенет су одлучили да посете Београд. Ту им је предложено да оду у манастир Жичу, где би, осим духовног живота, могли изучавати и сликање православних икона, за које је Кенет показивао интересовање. Тако су у манастиру Жича оба замонашени, 28. јуна 1978. године. Бернард је добио монашко име Амвросије, а Кенет, Николај. Након манастира Жиче, искушеништво и обуку у монашком животу су примили у манастиру Студеници и другим манастирима које су обишли по Србији.
Из Србије двојица монаха долазе у манастиру Св. Саве у Илејну, Викторија, где је Амвросије 2. августа 1979. године рукоположен у чин јеромонаха. По повратку на Нови Зеланд, благословом епископа Василија (Вадића), они оснивају 1980. године, манастир Успења Пресвете Богородице у јурисдикцији Српске цркве, у месту Квитеа, око 160 км северно од Велингтона. Богослужења су одржавана на енглеском језику. Монах Николај је сликао иконе, како би обезбедио средства за манастир. Многи посетиоци, православни и други, почели су да долазе у новоосновани манастир, тако да су два монаха једва стизала да обављају своје правило, да се брину о манастиру и посетиоцима.
Хладне зиме и велики број посетилаца током лета, уз вишегодишње опслуживање српске православне парохије у Велингтону од стране о. Амвросија (од 4. септембра 1981. до 18. септембра 1983.), а потом и руских парохија на целом Новом Зеланду (од следеће, 1984.), све је то био велики терет за ову малу монашку заједницу. Монаси су одлучили да се преселе у предео са блажом климом, па су продали манастирско имање и купили друго на полуострву Коромандел (Coromandel Peninsula). На овом имању се нису дуго задржали. Приликом своје посете, епископ Василије им је препоручио да нађу неко погодније имање за манастир, које би било ближе граду, на око сат вожње. Тако су продали ово и купили друго у Ваиканае (Waikanae). Ни ово имање се није показало сврсисходним, те су и њега потом продали. Услед хроничног недостатка православног парохијског свештенства на Новом Зеланду, о. Амвросије се и даље бавио мисионарским и пастирским радом, углавном по разним руским парохијама.
Неко време су становали код руског свештеника Алексеја Годајева, да би потом, купили једну стару англиканску цркву у Велингтону, близу центра града, са идејом да то буде православни мисионарски центар. Међутим, након неколико година, монах Николај је напустио монашки живот, а синђел Амвросије је званично примљен у јурисдикцију Заграничне руске православне цркве 1996. године. Он је потом наставио да опслужује руске парохије у Велингтону, Окланду, Крајстчрчу (Wellington, Auckland and Christchurch) и широм Новог Зеланда. По расформирању манастира и након разрешења опслуживања ових руских парохија, током 2001. о. Амвросије је основао малу мисионарску парохију у Северном Палмерстону (Палмерстон Нортх), а архиепископ Иларион (Капрал) га је поставио за мисионара на енглеском језику за подручје Новог Зеланда.

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *