ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 

Јеромонах Јоаким (Рос)
 
Рођен је као Дејвид Рос, 13. јануара 1950. у Алис Спрингсу, Северна Територија, Аустралија, и крштен у Англиканској цркви. Из родног краја је отпутовао за Бризбан 1971. године и ту се придружио Друштву Св. Франциска, англиканском реду Францисканских фратара. Са њима је остао до 1980. године, када је на две године постављен у Њукастл. За то време, као фратар је стекао диплому уметничке школе на Квинслендском универзитету.
Као францискански мисионар радио је од 1983. до 1989. за Англиканску цркву у Папуа Новој Гвинеји, где је рукоположен за свештеника 1985. године. Будући разочаран модернизмом који је прожимао Англиканску цркву, он је исту напустио и вратио се за Аустралију.
Убрзо потом, преко пријатеља који су такође напустили англиканизам, Дејвид је ступио у везу са парохијом Свете Тројице, Московске патријаршије, у Мелбурну. Ту је примио православље 3. децембра 1989. Желећи да настави са монашким подвигом, требао је да отпутује у Одесу, Украина, где би ступио у монаштво. Међутим, био је спречен превратом “перестроике” и неизвесношћу након пада совјетске Русије.
Након сусрета са епископом Луком (Ковачевићем) из Српске православне цркве у Аустралији, 1993. године, Дејвид је примљен у братство манастира Св. Сава у Илејну, Викторија. Одатле га је епископ Лука послао у царску лавру Високи Дечани, на Косову, Србија, где се поучавао монаштву и примио расу и камилавку од Епископа рашко-призренског Артемија. Монашки постриг мале схиме је примио на Лазареву Суботу, 15. априла 1995. од епископа Луке у храму Св. Алипија у манастиру Св. Сава у Илејну. У чин јерођакона га је рукоположио епископ Лука, на Духове 11. јуна 1995. у храму Свете Тројице у Брансвику, Мелбурн, а у чин јеромонаха 11. августа 1996. у храму Св. Алипија у манастиру Св. Сава, Илејн.
Од епископа Луке је, почетком 1995. године, добио благослов да оснује манастир Покрова Пресвете Богородице у Талонгу, Нови Јужни Велс. Делимично је у томе успео али је, због ослабљеног здравља и проблема у овом манастиру, од епископа Луке добио канонски отпуст за Епархију за Аустралију и Нови Зеланд Руске заграничне цркве.
Ценећи топлину пријатељства Српске цркве и народа, јеромонах Јоаким је остао у вези са браћом свештеницима и вернима, учествујући и помажући на многим омладинским семинарима и дечијим камповима у крилу Српске цркве.