ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНОШКОЛСКА ОПШТИНА
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ, МАНУКА,
АУСТРАЛИЈСКА ПРЕСТОНА ТЕРИТОРИЈА
32 National Circuit, Manuka, ACT 2603
 
Појавом раскола 1963. године, дошло је и до поделе првобитне црквене општине Св. великомученика Георгија у Канбери на две јединице, које ће потом, наставити свој посебан живот и развој.
Камен темељац новом храму Св. Георгија на Форесту, постављен је 5. децембра 1965. године,[1] а освећење темеља је, по благослову епископа Дионисија, извршио протојереј Славко Нићетин 13. фебруара 1966. Након њега, свештеник Божидар Арчон долази за пароха ове цркве на Цвети 1967. године,[2] а завршени храм је осветио епископ Димитрије 18. фебруара 1968. године.

Црква Св. Георгија, Канбера.

Током 1967. године академски сликар Карл Мацек је почео да осликава цркву фрескама. Мацек је био Аустријанац, који је у време кајзера Вилхема студирао на Берлинској сликарској академији. У својој дугој каријери добио је осам златних медаља за слике битака приликом изложби у царској Русији, Чикагу, Њујорку, Мексико Ситију, Буенос Аиресу, Риму и Берлину. У позним годинама се доселио у Аустралију и као пензионер понудио да бесплатно ослика новоизграђену српску цркву на Форесту. Од тада су многи туристи, студенти и школска деца, почели да посећују овај храм, који је убрзо ушао у регистар знаменитости главног града Аустралије. Мацек је завршио осликавање цркве 1982. године, и потом преминуо 1983. Својим дугогодишњим радом је веома задужио српску заједницу. Сахрањен је у манастиру Св. Саве, код Канбере.
Црквена сала – Српски центар Дража Михајловић и споменик ђенералу Драгољубу Михаиловићу осветио је такође, епископ Димитрије 27. децембра 1969. године. Али, већ следеће, 1970. године, (а потом и касније, 1974.) подметнут је експлозив под споменик ђенерала Михаиловића, који је оштетио његово подножје. Споменик је убрзо рестауриран и до данас стоји на централном месту у порти, испред сале и цркве.
Након девет година службе при овом храму, протојереј Божидар Арчон је, 6. априла 1976. године, склопио уговор о запослењу са црквеном општином.[3] Почетком осамдесетих, парох Арчон је због болести почео да отсуствује са службе и црквена општина му се захвалила на труду и раду, са жаљењем упутила отказ 3. јануара 1982. године и расписала конкурс за новог пароха.[4]
После свештеника Божидара Арчона, ову парохију је опслуживао протојереј Војислав Бугарски, све до 20. априла 1986. године, када му је на редовној годишњој скупштини додељен отказ.[5] Након њега, парохију је опслуживао игуман Тома (Казић), из манастира св. Сава, Хол, а повремено и свештеник Владислав Ђорђевић, из Сиднеја.
Отац Јаков Јовић стиже у Аустралију 16. марта 1988. године и одмах ступа на дужност у овој парохији. Он остаје до септембра 2004. године, када бригу о овој црквеној општини преузима свештеник Станиша Остојић, који је остаје до јула 2006. године. Након њега, на ову парохију је 31. децембра 2006. године постављен протојереј ставрофор Никола Билић.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Архив ЦШО Св. Георгија, Канбера, Повеља о оснивању.
  2. Архив ЦШО Св. Гоергија, Канбера, Акт еп. Димитрија Е. бр. 47, 29. март 1967.
  3. Архив црквено-школске општине Св. Георгија, Канбера, Писмо Радомира Урошевића протојереју Божидару Арчону, 3. јануар 1982.
  4. Исто.
  5. Архив ЦШО Св. Георгије, Канбера, Писмо прот. Бугарском, бр. 86/6, 25. април 1986.

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *