ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНОШКОЛСКА ОПШТИНА
УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ,
ГОЛД КОСТ, КВИНСЛЕНД
114-118 Allied Drive, Arandel, QLD
 
Насеље Златна Обала (Gold Coast) у Квинсленду, стотињак километара јужно од Бризбана, добило је име по бројним и великим плажама на обали океана, чији фини песак има специфичну златну боју.
Почетком осамдесетих година прошлог века број Срба у насељима на Златној Обали постепено је растао. Али, још увек малобројни, Срби са овог подручја су се повремено окупљали на молитву у грчкој цркви. Њима су се придруживали и Руси. Прву Литургију за Србе и Русе служио је парох бризбански Никола Билић у грчкој капели на Голд Косту, 19. априла 1982. године. Заједничке службе су потом настављене, а јереј Никола Билић је за Србе обављао требе и организовао повремене састанке и мање прославе.

Црква Покров Пресвете Богородице, Голд Кост.

Како је број чланова заједнице растао из године у годину, Русима је из Бризбана почео долазити њихов свештеник, а Срби су наставили да се окупљају под руководством свештеника Билића сваке последње суботе у месецу у грчкој цркви. Тада су парохијани, на челу са свештеником, почели правити планове за будућност. Постепено, ово подручје се све више развијало у популарно туристичко одредиште, а повољна клима је привлачила досељенике, међу којима и Србе, превасходно пензионере из Сиднеја, Мелбурна и других хладнијих крајева Аустралије.
На једном од састанака са свештеником Билићем у приватној кући, одлучено је да се изабере црквени одбор и оснује мисионарска парохија под именом Успење Пресвете Богородице, што је надлежни епископ Лонгин током 1984. године благословио.[1]
Како су били удаљени од најближе српске цркве у Бризбану, током 1987. године, црквени одбор је одлучио да од градске општине затражи земљиште на дугорочни закуп, како би изградили храм својој Заштитници, Мајци Божијој. Након више молби и разговора са надлежнима, Комисија за администрирање земљиштем (Land Administration Commission) је на свом састанку 18. новембра 1988. године,[2] одлучила да додели земљиште величине скоро пола хектара (4950 м2), на броју 114 – 118 Алајд Драјв, Арандел (Allied Drive, Arundel) за подизање храма и сале Српске православне цркве за ово подручје. Заслужан за добијање земљишта је био Димитрије Вучић, а међу онима који су се у том периоду највише залагали био је и председник Александар Ћосић.
Иако малобројни, вредни парохијани су са свештеником организовали богослужења, припремали прославе, забаве и излете, сакупљајући средства за изградњу. Убрзо је њихов труд потврђен одлуком епископа Лонгина[3], којим је ову мисионарску парохију уздигао на степен црквене општине 4. октобра 1990. године.
Земљиште је убрзо уређено и капела изграђена добровољним радом 1991. године. Освећење је обавио епископ Лонгин са свештенством и месним парохом Николом Билићем.
Градња црквене сале је започета 1990. године. Био је потребан зајам од банке, за који су личном имовином гарантовали побожни парохијани. Темељ и бетонска плоча су изливени и потом освећени 8. марта 1992. године. Парохијска кућа је изграђена 1996. године.
Вредни и побожни Срби са овог подручја наставили су са градњом под руководством новог пароха, протонамесника Душана Стефанова, који је постављен 17. јануара 1997. Црква је започета 1998. године, а до 2005. године је покривена и омалтерисана споља. Иконостас је урађен у Србији и допремљен за уградњу.
Свештеници: Никола Билић, Недељко Милановић, Драгољуб Пантелић, Љубомир Кудрић, Душан Стефанов.
Домаћини славе са својим породицама:
Божидар Ристић 1985.
Милица Петровић 1986.
Жарко Димитрић 1987.
Вуко Бабовић 1988.
Ђорђе Живановић 1989.
Власта Милосављевић 1990.
Драга Медић 1991.
Живојко Трифунов 1992.
Жика Радмиловић 1993.
Ђорђе Живановић 1994.
Воја Стојановић 1995.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Чланови оснивачи су били: председник Вуко Бабовић, секретар Милица Милошевић, благајник Бошко Ристић, Зоран Милошевић, Ана Бабовић, Јован Лујић, Грана Лујић, Жарко Димитрић, Милена Димитрић, Гордана Осрећки.
  2. Архив Епархије аустралијско-новозеландске Мелбурн, ЦШО Успења Пресв. Богородице, Gold Kost, Land Administration Commission, Bribane, 23 November 1988.
  3. Архив Епархије аустралијско-новозеландске, Мелбурн, Е. бр. 87, 4. октобар 1990.

2 Comments

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића “Срби и Јевреји” спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир