ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 

Протојереј Велибор Бојичић
 
Рођен је 28. августа 1952. године у Ваљевској Подгорини у селу Горња Буковица, општина Ваљевска Каменица, срез ваљевски.
Осмогодишњу школу је завршио у Ваљевској Каменици, а потом Богословију Светог Саве у Београду 1972. године. У богословском образовању растао је под духовним надзором блажене успомене Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића) и јаким утицајем богомољачког покрета.
По склапању брака, рукоположен је 3. јуна 1974. године у чин свештеника у Саборној цркви у Ваљеву и постављен за пароха цветановачког, код Љига, архијерејско намесништво колубарско.
Доласком на парохију, затекао је врло несређено стање: црква оронула, без ограђене порте и црквеног дома. Најпре је саградио парохијски дом са народном трпезаријом, помоћним просторијама и четворособним станом за свештеника. Потом је приступио детаљном реновирању светог храма.
За ревносну службу одликован је правом ношења црвеног појаса 1979. године, чином протонамесника 1986, а чином протојереја 1990. године. За Архијерејског намесника колубарског намесништва постављен је 1991. године.
Након добијеног канонског отпуста од Епископа шабачко-ваљевског Лаврентија и пријема у Епархију аустралијско-новозеландску Новограчаничке митрополије, од стране тадашњег епископа Саве, постављен је за привременог пароха при храму Светог Николе у Вејколу, Бризбан, 1994. године.