ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
Протојереј-старофор РАДЕ РАДАН
Рођен је 23. јуна 1956. године као треће дете Ђура и Драгице Радан. Родитељи оца Радета су напустили Далмацију 1945. године са Динарском четничком дивизијом војводе Момчила Ђујића. После четворогодишњег заробљеничког живота проведеног у логорима Италије и Немачке, стигли су у Аустралију 1949. године.
После завршене гимназије у Сиднеју 1974. године, отац Раде је уписао студије на колеџу у Камбери.
Године 1979. склапа брак са Милицом Црномарковић и започиње студије на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду.
У јануару 1982. године рукоположен је у чин ђакона од стране патријарха српског Германа у београдској Саборној цркви. Ради изучавања савременог грчког језика проводи у Атини дванаест месеци, где му се рађа и прво дете, Душанка.
У марту 1985. године, ђакон Раде био је рукоположен у чин презвитера у храму Светог Саве у Аделаиду од стране епископа аустралијског Василија (Вадића) и на тој парохији је остао до новембра 1990 године. Отац Раде је први Србин рођен у Аустралији који је постао свештеник Српске цркве у Аустралији.
За време свештенопастирске службе у Аделаиду, отац Раде је вредно радио са омладином и одраслима, формирао је црквени хор, завршио фрескописање унутрашњости храма и постављање новог иконостаса.
У јануару 1991. године по потреби службе епископ Лонгин је поставио оца Радета за пароха при храму Светог великомученика кнеза Лазара у Александрији, Сиднеј. Са црквеним одбором уложио је доста труда око реконструкције храма и целог црквеног комплекса. По успешној обнови, црква Светог великомученика Лазара, са сјајним фрескама и иконостасом, била је изабрана од стране Еџодус Фондатион за једну од десет најлепших сиднејских цркава.
Као парох храма Светог кнеза Лазара у Александрији, отац Радан је формирао црквени хор, организовао циклусе предавања и семинаре, радионице за омладину, а посебно се посветио свеправославној активности, нарочито неговању веза са Грчком православном архиепископијом.
За несебичан рад епископ Никанор је одликовао оца Радана чином протојереја 2001. године.
На сталну позицију директора пројекта Колеџа Светог Саве епископ Никанор је поставио оца Радета 2002. године. Од тада, отац Раде се у потпуности посветио послу око оснивања прве српске православне школе у Аустралији.
За несебично залагање на задатку оснивању Колеџа, епископ Милутин (Кнежевић) је одликовао оца Радета правом ношења напрсног крста и достојанством протојереја-ставрофора. Поред дужности директора Колеџа, отац Раде је остао и даље богослужбено везан за храм и парохију Светог кнеза Лазара у Александрији-Сиднеју.
Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?
Pomaжe Bog,
Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
У напред најлепша хвала
Владимир