ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
СЛОВО ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА
 
Овде је Господ изабрао да засади свој виноград
„Свему има време и сваком послу под небом има време…
Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Све је учинио да је лепо у своје време, и свет метнуо им је у срце,
али да не може човек докучити дела која БОГ твори, ни почетка ни краја…
Дознах да што Год твори БОГ оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети,
и Бог твори да би Га се бојали…(Проп. 3:1, 10-11 и 14)
Писати историју уствари значи бележити напоре и настојања народа, појединаца и заједница, који кроз међусобно јединство и заједничко искуство теже да остваре, а често и обнове, учврсте и развију нови живот, како за своју генерацију тако и за будуће генерације. Досељеничке заједнице, као што је наша, у Аустралији и Новом Зеланду, нису изузетак.
Наши први српски досељеници тражили су остварење новог живота и новог дома у сваком смислу речи: места где ће ce рађати, подизати децу и обезбедити им одговарајуће образовање – такво, које ће истаћи ново исто колико и сачувати од заборава старо. Подигнуте су цркве и манастири као заједничке куће у којима ће ce одржати вера предака и обезбедити место за богослужење, а досељеницима омогућити да постану способни део освећене историје. Потом су основане школе како би се обезбедио континуитет традиционалног културног наследства и тако одржао њихов идентитет. Једнако значајно, основана су пензионерска насеља да обезбеде достојан живот старијих, као и гробља – последња места починка у очекивању будућег века.
Савремена историја Аустралије и Новог Зеланда релативно је млада и почиње крајем 18. века. Аустралија је прастари, оронули предео, док је Нови Зеланд, исто тако стар задржао чистоту и нетакнутост природе. Обе земље представљају оштар контраст виталности и младалачкој енергији њихових досељеника. Наша српска историја у Аустралији и Новом Зеланду уткана је у историју овог континента али је и неразлучиви део историје српског народа и Српске православне цркве.
Српска заједница на Петом континенту настала је доласком првих досељеника на ове обале, већином после Другог светског рата. Наша историја овде је релативно млада. Она почиње другом половином 1940-тих година са Србима који су уморни и оронули, понеки од њих сасвим исцрпљени, трагали за новим домом и новом сигурнијом будућношћу. Њихов задатак је био исти као и наш данас: како, као и све заједнице у расејању, прихватити јединствену културу и традицију своје нове домовине, а не заборавити или не издати ону из Отаџбине, коју су оставили за собом, многи од њих заувек?
Зауставивши се у размишљању о историји Српске цркве у Аустралији и Новом Зеланду, изражавамо захвалност протођакону др Станимиру Спасовићу, професору историје Српске цркве, и протојереју Србољубу Милетићу, који су уложили велики труд да забележе ову историју до данас. Својим истраживачким напорима преточеним у књигу, они су успешно сачували историју наше Цркве и народа за потомство и тако спречили да она падне у заборав.
Наша историја на Петом континенту, која се одвија међу Србима у Аустралији и на Новом Зеланду, разноврсна је и испуњена незамисливим могућностима. To je историја нашег народа и Цркве на новом простору. Кроз Цркву ми смо пресађени изван времена и историје у присуство вечности у садашњости, у стварност Царства Небеског међу нама. To je преображена, нова стварност, нешто што је истовремено врло познато, а још увек у покрету и напредовању, што се мења и развија. Наша историја стога, не мирује већ буја и непрестано живи. Овде је Господ изабрао да засади свој виноград чији нас плодови крепе уз помоћ Његове Свете цркве.
Богу и Господу времена и доба, аутору Историје и историја, у Историји и ван свих историја, светих и светских, нека је свака слава у векове!
 
+ Иринеј
 
Епископ аустралијско-новозеландски

  Епископ Иринеј
Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј

.

 

 
 

Један коментар

  1. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића „Срби и Јевреји“ спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.