ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 

Протојереј ставрофор Петар Радош
 
Свршени богослов Патар Радош изабран је за будућег пароха на ванредној скупштини црквене општине Св. Сава у Перту, 17. маја 1952. године. У чин свештеника је рукоположен од стране епископа Руске заграничне цркве Теодора, 13. децембра 1952. Од тада па до данас (2005. год.) обавља активно свештенопастирску службу у Перту. Добитник је ордена Св. Сава, Српске православне цркве, као и ордена Аустралије (Order of Australia).
Током 60-тих година, осим парохијских дужности, протојереј Петар Радош је обављао и функцију Архијерејског намесника за Аустралију и Нови Зеланд. Половином 1967. године, он се разболео и потом провео неколико месеци на опоравку. За то време, на дужности Архијерејског намесника га је замењивао протојереј Илија Булован.
Поред парохијских дужности, свештеник Радош је око 15 година био запослен у пертској болници, све до 1967. године, када је његова црквена општина била у стању да му обезбеди основна средства за живот.[1]
Поводом прославе 25. годишњице свештеничке службе, децембра 1977. године, протојереј Радош је одликован правом ношења напрсног крста. [2]
Као парох црквене општине Св. Сава у Перту, Архијерејски намесник, а потом и Архијерејски заменик, протојереј Петар Радош је током целе своје службе задржао ревностан свештенички и пастирски став. У данима раскола 1963. године, трудио се на организацији црквеног живота и духовном старању о члановима који су, одласком њихових црквених општина у јурисдикцију Епархије америчко-канадске, остали без места за молитву.
Са великом енергијом, деценијама се неуморно трудио око организације, рада, реда и поретка, једнако као и мисионарских и духовних задатака Српске цркве у Аустралији.
 

1. Архив Српске православне цркве Св. кнеза Лазара, Летопис, књ. 3, стр. 16.
2. Гласник СПЦ у Аустралији, година II, бр 2, јуни 1978, стр. 37.