ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА
СВЕТИ НИКОЛА, КУМА, НОВИ ЈУЖНИ ВЕЛС
 
Кума је планински градић у држави Нови Јужни Велс, где је известан број Срба живео радећи на великом државном пројекту у Снежним Планинама. Архијерејски заменик прота Булован је записао да је малу српску заједницу и парохију Светог Николе у Куми 1961. године сачињавало 18 чланова. Као таква, она је била организована у парохију и црквено-школску општину.
У позиву на црквену славу 1961. године, секретар Милан Нешковић наводи: “Своју прву славу, Св. Оца Николу, ова општина прославиће у недељу 17. децембра 1961. године, службом Божијом и освећењем славског колача у храму у Куми, где ће истовремено бити и освећење иконостаса… Веома жалимо што, као тек основана заједница и још увек у стадију организовања и прибирања, нисмо у могућности да тога дана на шири и виднији начин манифестујемо наше обичаје и традиције… па ипак верујемо да ће и ова скромна прослава послужити циљу снажења и јачања наше Светосавске вере.”[1]
Прота Секулић наводи да је ова мала црквена општина “отишла у раскол” 1963. године. Међутим, у следећим годинама налазимо да њени представници учествују на заседањима епархијских тела Епархије при СПЦ. Вероватно да се у једном тренутку већина чланова определила за јурисдикцију епископа Дионисија, да би се потом касније поново вратили у састав Српске цркве.
Ради заједничког планирања, сарадње и бољег организовања црквеног живота у црквеним општинама које су остале у јединству са Патријаршијом, архијерејски намесник Петар Радош је сазвао састанак свих свештеника и делегата црквених општина у Аустралији, у просторијама при храму Св. кнеза Лазара у Александрији, за 13. и 14. фебруар 1965. године. На њему су најпре поднети појединачни извештаји о стању у парохијама и црквеним општинама. Том приликом је представник из Куме, Милан Нешковић, известио да ова црквена општина тренутно има 15 чланова, који су за јединство са Српском црквом. [2] Међутим, тај број, иако мали, расељавањем Срба из овога места се још више смањивао. На годишњем заседању Црквеног савета за Нови Јужни Велс, 29. октобра 1966. године, председник ове црквене општине, Воја Милетић, извештава да је број чланова врло мали, али посетилаца богослужењима која се одржавају једном у два месеца има више.[3]
Представник црквено-школске општине Св. Николе, Милан Нешковић, на седници Епархијског савета 3. априла 1971. године, саопштио је да се број чланова црквено-школске општине смањује из године у годину, јер се варошица постепено расељава, па се и број наших породица смањује. Од 18 чланова, колико их је при оснивању било, ова општина је остала само са два члана. Богослужења се одржавају три пута годишње у англиканском храму… У Куми живи седам српских породица али су оне доста незаинтересоване за црквени живот.”[4]
Убрзо се, током седамдесетих година, расељавањем Срба из Куме и живот ове мале црквене општине потпуно угасио.
 

1. Архив ЦШО Св. Георгија, Канбера, Позив на црквену славу у Куми, 11 децембар 1961.
2. Летопис… књ. 2, стр. 112.
3. Летопис Српске православне парохије Светог кнеза Лазара… књ. 2, стр. 150.
4. Архив Епархије аустралијско новозеландске, Записник седнице епархијског Савета, 3. април 1971.