НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

БОЖИЈИ УДАХ У ТЕЛО ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА – ДР АЛЕКСАНДАР КАЛОМИРОС

(Из писма о. Серафиму Роузу о еволуцији човека)[1]

Увод

„Врло смо заинтересовани да чујемо Ваше ‘еволуционистичке идеje'“, написали сте ми у писму. То је прва ствар коју морамо да расправимо. У стварима вере не признајем никакве „своје“ идеје. Оно што сам написао о еволуцији јесте оно што сам прочитао у Светом Писму и у списима Светих Отаца. Понављам са св. Василијем Великим:
„Ми не прихватамо никакву нову веру којој уче други… већ оно чему нас научише Свети Оци, то објављујемо онима који нас питају“.[2]
Друга ствар коју тражим од вас јесте да врло пажљиво очистите ваш ум од свих западних схватања, било да се ради о богословским, философским или научним схватањима. Морате заборавити оно чему су вас учили у основној школи, као и вашу реакцију на то чему су вас учили. Све је то условљено људским разумом и разумским размишљањем, које је заразило умове многих „православаца“. Западни ум, био он за еволуцију или против ње, свагда остаје рационалистички ум. Очистите ваш ум од свега тога, одбаците сваку предрасуду, учините да ваш ум буде чист као неисписани лист папира и почните да проучавате Књигу Постања и Свете Оце.
Сматрам себе врло срећним што не познајем никакву „еволуционистичку теологију“ која се учи у вашим америчким школама, као и због тога што не познајем списе Карла Ранера, Тејара де Шардена и сличних њима. Свој чланак о рационализму и еволуционизму, о коме говори о. Јефрем, написао сам руководећи се Књигом Постања и „Омилијама на Шестоднев“ св. Василија Великог. У том чланку сам показао да они који поричу еволуцију поричу само Свето Писмо, будући да прве главе Библије нису ништа друго до историјат стварања које напредује и окончава се у времену.
Прва глава Књиге Постања је казивање о низу догађаја који су се збили по речи и енергији Божијој. Бог говори и створења постају. Како? То је тајна. У сваком случају творевина није постала одједном, већ кроз низ јављења, кроз развој који се одвијао током шест различитих „дана“. Како да назовемо ово напредовање творевине у времену ако не – еволуцијом!
Св. Григорије Нисијски је врло јасан у погледу овога:
„Управо је због овога човек створен после биљака и животиња, јер природа иде стазом која постепено води ка савршенству“[3].
„На тај начин, природа као да се, корак по корак, уздиже у животним својствима, од најнижих до савршених“[4].
Шта је ово ако не еволуција? Данашњи еволуционисти су атеисти који верују у слепу и случајну еволуцију без учешћа Божије воље и енергије, али ми због тога нећемо да одбацимо ону еволуцију о којој је још пре више хиљада година учила Књига Постања и коју су Свети Оци тумачили много векова пре Дарвина! Бог је створио космос и свако живо биће у времену, почевши од најједноставнијих до најсложенијих, да би (стварање) завршио човеком као Својим најсавршенијим створењем; најсавршенијим због иконе [образа] Божијег у човеку, као што ћемо то видети, а не због човекове материјалне [вештаствене] природе.
Бог није у времену, већ је створио време и поставио сву материјалну творевину у ову димензију са одређеним усмерењем и циљем. Сви ми постајемо еволуцијом у времену. Свако од нас је у утроби своје мајке био најпре једноћелијски организам. Затим се постепено развио у ембрион, ембрион се потом усложнио у фетус, који се затим родио као новорођенче, потом је постао дете, касније адолесцент и, коначно, одрастао човек. Да ли ћемо због ове еволуције свакога од нас рећи да нас није створио Бог, већ пуки случај? Не, свакога од нас је створио Бог, као и Адама. Време је једна од димензија Божијега стварања. Сва створења се развијају у времену, зато што је то Божија воља, и она имају свој континуитет и међусобне односе зато што је то, такође, Божија воља. Послушајмо шта каже св. Атанасије Велики:
„Првостворени човек је био саздан од земље као и сви људи и рука која је тада створила Адама иста је она која данас и увек изнова ствара оне после њега (Адама)“[5].
Да, када се човек развија и задобија облик у утроби своје мајке, Бог је Тај Који га ствара као што је и на почетку створио Адама. Ето како Бог ствара, а не као што то чине грнчари.
Ако пажљиво проучите прву главу Књиге Постања видећете да се стварање описује на исти начин на који га описује и модерна наука. Једина разлика је та што је у Библији опис стварања дат са много мање речи. Али, будимо опрезни. Не смете мешати чисту науку са различитим философским теоријама које покушавају да објасне чињенице које открива наука. Чињенице су једно (чиста наука), а објашњење чињеница је нешто сасвим друго (философија). Еволуција је чињеница коју нико не може да оспори ни у Светом Писму ни у учењу Светих Отаца, нити у „књизи“ која се зове Земља. Не смете бркати еволуцију (тј. чињеницу) са еволуционистичким теоријама, у којима се ради о људским схватањима (не увек атеистичким, али увек људским и рационалистичким), који имају за циљ да објасне како се збила еволуција. Дарвинова теорија је једно, Ламаркова теорија – друго, а Де Врисова теорија (еволуција у стадијумима који се називају мутацијама) – нешто треће. Нека људи покушавају да објасне тајну стварања света својим ништавним, а гордим умом. Ми знамо да не можемо проникнути у ту тајну. И на сваки такав покушај чујемо глас Господњи који нас пита: Тде сте били када сам постављао основе земље?“. Али, код чињеница морамо да застанемо са поштовањем, чак и када нисмо у стању да их објаснимо, јер чињенице јесу истина. И премда морамо да одбацимо сваку рационалистичку философију (била она научна или не), не смемо да одбацујемо чисту науку, јер је чисту науку Бог даровао човеку како се и каже у Библији: „Он је Тај Који је дао науку људима да би Га славили због великих чуда у творевини“.
Али за нас је од науке много важнија сама Библија, а Библија нас учи да је Бог стварао на еволуциони начин. Не могу овде да понављам обимно тумачење Шестоднева, које сам већ изнео у претходном писму уз помоћ „Омилија на Шестоднев“ св. Василија Великог. Ако сте нашли некога да вам то преведе на енглески језик, онда сте могли да схватите зашто сам рекао да Књига Постања и Наука уче једној истој ствари, као и зашто се западно хришћанство толико скандализује открићима Науке и, искварено философским рационалистичким идејама о настанку света, одбацује еволуцију, препуштајући је атеистима као савршено оружје против хришћанске вере. Будите сигурни, да су многи изгубили веру управо због овога! И такви „хришћани“ и атеисти уче исто: ако је теорија еволуције тачна, онда Свето Писмо и заједно са њим, хришћанска вера, јесу погрешни. А и једни и други су током свог научног образовања или, чак, основног школовања, они су јасно увидели да је еволуција – чињеница. Дакле…
Знам да оно што вас највише од свега саблажњава код питања еволуције јесте следеће: ако неко прихвата еволуцију свих живих створења онда мора да прихвати и еволуцију самога човека, тј. мора да прихвати и то да је човек имао своје претке у нижим животињама и да човек наставља да се развија и после стварања Адама. А шта је онда са хришћанским учењем да је човек биће по образу (икони) Божијем, о човеку који је од првога дана свога саздања – савршено биће?
Управо ћу о овом питању, о коме нисам писао у горе поменутом чланку, писати у садашњем писму.


НАПОМЕНЕ:

  1. Текст је преведен са: Dr Alexander Kalomiros, God’s Breath In Ape’s Body – From Letter to Fr. Seraphim Rose on The Evolution of Man, Epiphany – Joumal of Faith And Insight, fall 1989winter 1990, vol. 10, No 12, pp. 1023.
  2. Св. Василије Велики, Писмо 140, Migne Р. G. 32, 5888Б.
  3. Св. Григорије Нисијски, О стварању човека, Н, Migne, Р. G. 33 145ц. (Сви преводи са византијског грчког су моји. Али, дајем вам тачно место у Мињеовом издању да бисте могли да проверите.)
  4. Ибид. 148 б-ц.
  5. Св. Атанасије, Migne, Р. G. 25, 429.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *