НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

14. Слободна воља

Слушалац: Кад је Адам пао, да лије у том тренутку схватио да је поседовао слободну вољу?

О. Серафим: Кад је једном сагрешио, схватио је да је наг, видео је да се удаљио од Бога и почео је да се правда. Другим речима, пред њим се отворила читава стаза која је представљала последицу сагрешења. У себи је сагледао ту дубину, односно да је био у стању да изабере зло иако то заправо није намеравао.

Слушалац: Он, дакле, до тог тренутка није био стварно свестан слободне воље?

О. Серафим: Свети Оци кажу да је он, иако зрелог телесног узраста и врло узвишеног духа, још увек био веома простодушан јер није био искушан. Он је био у стању добра које још није искушано злом.

Слушалац: Према томе, Адам је након пада знао шта је учинио?

О. Серафим: Он је знао једну ствар: да је то била заповест. Он, међутим, још увек није био испробан у послушности заповести, и он је у својој простодушности пао.

Слушалац: Да лије Адам био свестан шта је зло и пре него што је окусио јабуку?

О. Серафим: Мислим да би Адаму и само опажање искушења створило свест о злу[1]. Да није сагрешио, та свест би за њега сама по себи могла бити слична окушању плода од дрвета, али без пада. Кад би дозрео и био спреман, могао би знати за последице зла без пада у само зло.
То је, међутим, моја идеја. Оци не говоре о том посебном аспекту, али кажу да је дрво познања добра и зла нешто што је само за зреле људе[2].
(Узгред, нико од Светих Отаца не каже да је тај плод била јабука. Неки сматрају да је то била смоква. Идеја да је то била јабука потиче са Запада. Нису нам дата посебна саопштења о томе. То је једноставно било неко дрво с плодовима.)


НАПОМЕНЕ:

  1. Св. Јован Златоусти пише: „Адам је (пре пада) знао да је послушност добра и да је непослушност зла. То је још јасније научио кад је, окусивши плод са дрвета, био протеран из Раја и лишен оног блаженства“ (Осам омилија на Књ. Постања, 7; 3). (Изд.)
  2. В. код св. Григорија Богослова и св. Јована Дамаскина. (Изд.)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *