НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

Примедба издавача: Ова питања и одговори транскрибовани су са трака на којима су били забележени разговори о.Серафима. Називи одељака потичу од издавача.

1. Старост Земље

Слушалац: Према библијској хронологији, Земља је стара око 7.500 година. Међутим, према еволуционистима, пa чак и према историји која се учи у средњим школама, Земља је стара милијардама година. Како то објашњавате?

О. Серафим: Поседујемо неколико књига посвећених овој теми и ја ћу вам их показати. Постоји један број људи који су током протеклих десет или двадесет година започели с противнападом на оне што су претерано сигурни у ову теорију. У Сан Дијегу постоји једна група која се зове „Институт за истраживање Стварања“; још једна таква група постоји и у Мичигену а названа је „Друштво за изучавање Стварања“. Они су се појавили са неким потпуно научним књигама које залазе у ово питање: на којој основи људи праве претпоставку о тим милионима и милијардама година? Испоставља се да је то у далеко већој мери хипотеза него чињеница ове теорије.
Постоји књига једног еволуционисте, названа Раст преисторијске временске скале (The Growth of a Prehistoric Time Scale) у којој аутор (Вилијам Б. Н. Бери) признаје следеће: да би се извео закључак о милионима и милијардама година, мора се претпоставити да су фосилни остаци живих бића у нижим слојевима стена еволуциони преци оних на вишим нивоима. Међутим, често се дешава да се, према еволуционој теорији, ти слојеви налазе у погрешном поретку, односно да се слојеви с примитивнијим организмима налазе на врху.
Према томе, дешава се нешто слично као и у Коперниково време. Тада је важило птоломејско тумачење о кретању небеских тела према којем се Сунце, планете и звезде крећу око Земље. Поставило се питање због чега се планете не подударају са звездама? Неки од древних научника одговорили су да је то стога што се налазе у различитим сферама, односно да су звезде удаљеније а да су планете ближе. Чини се, дакле, да се планете крећу брже. Међутим, због чега се онда планете понекад крећу напред, а понекад назад? Да би објаснили начин на који се крећу, птоломејски астрономи су морали да кажу да се оне крећу једна око друге у врло сложеном кретању које чине кругови и епицикли, док се њишу око Земље. Неке се крећу уназад, а неке тако да њихова путања формира облик броја осам. Постало је толико сложено да се кретање тих планета прати према овом птоломејском моделу да је Коперник дошао на идеју да су можда сва та кретања погрешна и да се можда и Земља и остале планете крећу око Сунца. Почео је да прави прорачуне засноване на овој идеји и његова теорија се показала као много једноставнија. Најзад смо ту теорију прихватили као истиниту.
Слично као и птоломејски астрономи, и еволуционисти који проучавају слојеве с фосилним остацима откривају да су они „окренути наглавце“, у погрешном поретку, или да су, према еволуционој теорији, исувише близу један другоме. Они их називају „дисконформацијом“, „параконформацијом“ и „псевдоконформацијом“. Морају да допусте чињеницу да се све налази у погрешном поретку. Ако их пак упитате како знају који је поредак правилан, признаће да је једино на основу чега знају шта је правилан поредак то што знају да је еволуција истинита[2]. Схватићете да је нешто у вези с тим бесмислено. Они привидно доказују теорију, а да би доказали теорију морају да започну с теоријом. Према томе, то није онолико поткрепљено чињеницама колико су то они представили.
Научници-креационисти, како сами себе називају, имају неке занимљиве књиге које се баве доказима о томе колико је стара Земља.[3] То зависи од доказа које користите. То је веома хипотетично питање. Оно ни приближно није толико одређено колико је то Књига Постања.


НАПОМЕНЕ:

  1. Ова питања и одговори транскрибовани су са трака на којима су били забележени разговори о. Серафима. Називи одељака потичу од издавача.
  2. В. William B.N. Веrrу, The Growth of a Prehistoric Time Scale, c. 42. (Изд.)
  3. Најважније књиге на које се о. Серафим овде позива су: Genesis Flood (Библијски Потоп, тј. Потоп према Књизи Постања) и Scientific Crealionism (Научни креационизам) Хенрија Мориса.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *