Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

12. Преегзистенција душа, “реинкарнација” и еволуција

Слушалац: Зашто је Ориген веровао дa се душа спустила из духовне сфере и настанила у тело?

О. Серафим: Он је био под утицајем философских учења која су тврдила да је материја зла. Људи гледају око себе и запажају да греси долазе од тела. Отуда се, посебно међу манихејцима и сличним учитељима, развило учење да је душа племенито суштаство које је заробљено у телу. Због тога су развили идеју да је душа еонима обитавала у некој другој сфери.

Слушалац: Зашто су душе збачене у вештаство (материју) ако је вештаство (материја) зло?

О. Серафим: Према Оригену, то се догодило стога што су сагрешиле у тој другој сфери.
То представља дуалистички поглед на свемир: постоји једна добра страна – то је душа, и постоји зла страна, а то је природа, тело. Хришћанско становиште, с друге стране, душу и тело посматра као целину, знајући да ће тело у ствари бити преображено. Заправо, током овог курса ћемо видети да је тело на почетку било другачије од онога какво је постало након пада.

Слушалац: Да ли су источњачке uдeje извршиле неки утицај на Оригена?

О. Серафим: Несумњиво. Људи су из Индије долазили у Александрију, где је живео Ориген и тамо су поучавали. Један од Оригенових учитеља био је из Индије.

Слушалац: Идеја о преегзистенцији душа је слична ономе што хиндуси уче о трансмиграцији (сеоби, пресељењу) душа и реинкарнацији.

О. Серафим: Тачно.

Слушалац: У каквој је то вези с еволуцијом?

О. Серафим: Иза космогоније еволуције налази се идеја да све потиче од једне нити: у почетку је постојала једна кап и из ње су проистекла сва жива бића: животиње, инсекти, биљке, итд. (Наравно, постоје неизмерне тешкоће у тој теорији, јер морате показати како су се у тој првобитној капљици истовремено појавили генетски кодови и начини њиховог преношења; осим тога, морате да покажете како је додата информација која ће створити генетски код за човека и сва остала жива бића. То никад није учињено.)
Идеја “реинкарнације” је слична по томе што, према древним хиндуистичким, будистичким, грчким и римским схватањима, укључује пресељење у различита жива бића: у животиње, у инсекте, па чак и у биљке. (У модерном добу, људи су изменили ту идеју: они претпостављају да су у својим “претходним животима” били људска бића, јер им се не допада идеја да су некад били мајмуни, дрвеће или нешто слично. Људима се допада да мисле како су били Наполеон или Јулије Цезар, али им се не допада да мисле да.су негде у Римском царству били храстово стабло. Они ласкају самима себи.)
Уопштено, можемо рећи да идеју о томе да је све једно – као један “ланац светлости” који се може поделити у различите врсте живих бића – Свети Оци нису прихватили ни у најмањој мери. Они кажу да су у почетку биле присутне све различите врсте живих бића и да ће њихова семена стварати исте врсте живих бића до свршетка времена[1].


НАПОМЕНЕ:

[1] Исцрпнија расправа о реинкарнацији може се наћи у књизи оца Серафима Душа после смрти, с. 121-127. (Изд.)

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.