НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ФИЛИП Е. ЏОНСОН – ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ И НАУКА 20. ВЕКА

3. С еволуцијом (у научном смислу) је нераздвојиво повезано безбожништво

Из изјаве NABT-a смо видели да је еволуција, према дефиницији, „ненадзиран“ процес. Овај захтев није закључак до којег су дарвинисти дошли на основу емпиријског доказа него философска претпоставка која одражава њихово полазиште из метафизичког натурализма или материјализма. Ако је природа све што постоји, онда природа мора
бити способна да сама ствара. То подразумева постојање натуралистичког еволуционог процеса способног да од једноставног почетка створи веома сложене ствари. Тај процес мора најпре бити неруковођен, јер би ум, способан да руководи еволуцијом, и сам морао еволуирати из неживе материје. Кад су људска бића једном еволуирала, еволуција је, наравно, могла да постане руковођен процес посредством практиковања генетског инжењеринга.
Када изнесемо ове претпоставке, нешто што бар грубо личи на дарвинизам једноставно мора бити истинито, без обзира на доказе. Еволуција мора да започне пуким случајем или случајним променама и то мора поседовати неку безумну руководећу силу, способну да ствара чуда сложеног инжењеринга који називамо организмима. Због тога је Ричард Докинс у предавањима наводио да, уколико сложени живот постоји на другим планетама, онда би за то била одговорна дарвинистичка еволуција. Нема потребе за доказима или посматрањима, јер је дарвинистички механизам једини могућ кандидат за то дело, имајући полазиште у натурализму. То логично објашњава зашто су дарвинисти непоколебиви пред свим очигледним проблемима које су идентификовали критичари какав сам и ја сам. Теорија мора да буде уистину безобзирна јер ћемо у противном бити без материјалистичког објашњења за комплексност живота и мораћемо да се окренемо Богу. Ова логика је била несмотрено сажета у једном одломку есеја из 1997. године, који је написао водећи генетичар Ричард Левонтин:
„Ми стајемо на страну науке упркос очигледној апсурдности неких њених конструкција, упркос њеној неспособности да испуни многа од својих неумерених обећања у погледу здравља и живота, упркос толеранцији научних кругова према неутемељеним причама, јер ми имамо превасходну обавезу, обавезу према материјализму. То не значи да нас научни методи и институције на неки начин присиљавају да прихватимо материјалистичка објашњења за феноменални (појавни) свет него, напротив, да смо нашом а приори приврженошћу материјалним узроцима приморани да створимо истраживачки апарат и групу појмова који дају материјална објашњења, без обзира како контраинтуитивна, без обзира како мистификована била за непосвећене. Штавише, тај материјализам је апсолутан, јер не можемо дозволити Божанску Стопу пред својим вратима.“[1]
Нема потребе да се још нешто каже. Можемо сагледати дубоку истину у коментару оца Серафима који каже да ЕВОЛУЦИЈУ НИКАДА НЕ БИ МОГЛИ ДА СМИСЛЕ ЉУДИ КОЈИ ВЕРУЈУ У ОНОГ БОГА КОЈЕМ СЕ КЛАЊАЈУ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ (наглашено у оригиналном тексту). Кад се Божанска Стопа једном нађе пред вратима, нема више разлога да се постулираЈу нити легиони невидљивих фосилних предака, нити безумни материјални процес који твори чудо стварања.


НАПОМЕНЕ:

  1. Richard Levrontin, „Billions and billions of Demons“ у New York Review of Books, 9. јануар 1997, c. 28, 31.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *