НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА

2. Општа запажања о Шестодневу

Шта дакле можемо да кажемо о тих Шест дана?
Прво: православац који размишља о Шест дана Стварања сасвим добро изражава наш циљ њиховог изучавања: требало би да их измеримо, али не квантитативно него богословски. Оно што је за њих важно није колико су дуго трајали него шта се током њих догодило. Они представљају извештај о шест неизмерних стваралачких чинова Божијих који су створили васиону какву познајемо. У једном тренутку исцрпно ћемо се осврнути на тих шест чинова.
Друго: као што смо видели, догађаји који су се збили током ових дана чудесни су по самој својој природи. Они нису потчињени законима природе који сада управљају светом и ми их не можемо разумети уз помоћ пројекција из нашег садашњег искуства.
Треће: Оно што снажно наглашавају Свети Оци који су писали о Постању јесте да су стваралачки чинови Божији током ових Шест дана били изненадни и тренутни.
Свети Јефрем Сиријски, који је сматрао да је сваки од ових дана трајао по 24 часа, наглашава да стваралачки чинови Божији током тих дана нису захтевали 24 часа него само један једини тренутак. Разматрајући Први дан, он каже: „Иако су и светлост и облаци створени у једном тренутку, и дан и ноћ првога дана трајали су по дванаест часова.“[1]
На различитим местима свог Шестоднева, св. Василије Велики такође наглашава тренутну природу Божијег стварања. О Трећем дану стварања он пише: „На Његову реч нагрнуше све шикаре земаљске, и стаде да буја сваковрсно дрвеће… и сво жбуње наједном постаде богато грањем и лишћем, и појавише се такозване украсне биљке … све то настало је у једном временском трену, иако га претходно не беше на земљи…[2] Heкa изникне из земље… Ова кратка заповест постаде сместа велика природа и уметничка творевина, стварајући, хитрије од наше мисли, небројано мноштво врста растиња.“[3]
Свети Амвросије пише да је Мојсеј, изговарајући тако нагло У почетку створи Бог небо и земљу намеравао да изрази „непојмљиву брзину дела“. Имајући на уму грчке космолошке спекулације, записао је речи које се подједнако добро могу применити и на спекулације нашег сопственог доба: „Он (Мојсеј) није очекивао закаснело и лагано стварање света путем сакупљања атома.“[4]
Свети Амвросије у наставку каже: „Мојсеј затим долично додаје: Он створи, да се не би помислило како је постојало оклевање у Стварању. Осим тога, људи би такође требало да схвате колико је неупоредив био Творац који је извршио тако велико дело у најкраћем моменту Свог стваралачког чина, у тој мери да је дејствовање Његове воље претходило схватању времена.“[5]
Оспоравајући учење аријанаца да је Христос „почетак“ свих ствари и да је на тај начин сличан творевини, свети Атанасије Велики износи своје поимање Шестоднева и каже да су све ствари у тих Шест дана створене истовремено: „Што се тиче посебних звезда или великих светила, није се ово појавило као прво, а оно као друго него су у једном дану и на једну заповест сва она призвана у биће. Такво је било и првобитно саздавање четвороножаца, птица, риба, стоке и биљака…
Ниједно биће није створено пре осталих него су све ствари заједно почеле да постоје, одједном и на једну те исту заповест.“[6]


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Јефрем, Тумачење Књиге Постања, 1.
  2. Свети Василије Велики: Шестоднев, 5: 6
  3. Исто, 5:10
  4. Свети Амвросије Медиолански: Шестоднев, 1: 2
  5. Исто, 1: 5
  6. Свети Атанасије Велики: Четири расправе против аријанаца, 2: 48, 60

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *