НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

БОЖИЈИ УДАХ У ТЕЛО ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА – ДР АЛЕКСАНДАР КАЛОМИРОС

(Из писма о. Серафиму Роузу о еволуцији човека)

Потреба за временом

Један мој пријатељ ме је једном приликом упитао: „Зашто је Богу било ‘потребно’ време да би створио свет? Зар није могао да створи свет одједном? Зашто је било потребе за еволуцијом?“.
Богу ништа није потребно. Он је апсолутно без икаквих потреба. Али, ако време није било потребно Богу, онда је било потребно творевини, зато што је време, попут простора, једна од димензија творевине. Бог је изван творевине, изван времена и простора. Бог се не креће у времену, нити ствара у времену. Једино се створена бића крећу у времену зато што је време део њих самих. И будући да је Бог хтео време за Своју творевину, будући да је Бог створио време, онда би стварати „одједном“ био чин супротан Његовој сопственој вољи и одлуци. Онда би испало да Онај Који је донео одлуку да време постоји у Његовој творевини сада укида Своју сопствену одлуку као да се због нечега покајао у вези са њом…
Али не, Бог не чини такве ствари. Бог је створио време и Његова је воља да се све креће у времену, да се све развија у времену.
Нема сумње да Бог може да надиђе простор и време и материју и сва створења. Али, тада говоримо о чуду, о изузетном догађају за који је Бог просудио да је неопходан, и који као такав надилази природу, али је притом не укида. Када говоримо о стварању звезда, биљака, животиња и човека не говоримо о чудима – премда све што постоји у свету јесте чудо! – не говоримо ни о изузетним интервенцијама Божијим у творевини, већ о самом стварању, о природном „току“ стварања, у коме га држи воља Божија, другим речима ми говоримо о обичном а не необичном дејствовању Божијем на творевину. Обични, „природни“ ток развоја творевине у времену јесте еволуциони.
Непоередно или посредно стварање?
Неки сматрају да ако прихватимо теорију еволуције онда морамо да прихватимо и то да Бог није створио свет непосредним чином као што каже Библија, већ некаквим посредним чином. Они кажу: „Човека је створио Бог, Својим Рукама. Ако прихватимо еволуцију то значи да не прихватамо овакво непосредно стварање од Руке Божије“. Али, ово је врло сужено схватање Светога Писма. Тада бисмо морали рећи да је једино Адам био створен непосредним чином Божијим (то јест рукама Божијим), а да су сви други људи створени на посредни начин!! Али, то није оно чему нас уче Свети Оци:
„Први човек је био створен од праха као и сви други, и рука која је створила Адама тада, ствара сада и свагда оне који долазе после њега“[1].
Све у творевини јесте у рукама Божијим и све је створено Његовим непосредним чином, и данас и свагда. Бог је Онај Који ствара човека у утроби његове мајке.
Рационалисти имају чудновато схватање ових ствари. Они сматрају да је Бог створио козмос и човека у почетку, и да их је, потом, оставио саме и да више не учествује у њима као Творац, већ искључиво као Божански Промисао. Али Христос нам говори: „Мој Отац дела до сада, као и Ја“: свака нова биљка, свака нова животиња, свака нова звезда бива Богом уведена у биће. И не само то, Божија енергија јесте њихово биће. Рационалисти не могу да схвате тајну која је скривена у наизглед добро познатим стварима. Хришћани у свему виде предивно чудо, чак и када се то чудо понавља сваки дан и када смо схватили на који начин оно настаје. Као што каже св. Василије Велики:
„Када откријемо начин на који се збивају те ствари, то нам се чини чудним, али се тиме наше дивљење за дивна створења Божија нимало не умањује“.[2]


НАПОМЕНЕ:

  1. Св. Атанасије Велики, Migne, Р. G. 25, стр. 429.
  2. Св. Василије Велики, Шестоднев, I.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *