ДРУГИ ДЕО – ХРИШЋАНСКИ ЕВОЛУЦИОНИЗАМ
6. Теодосије Добжањски
Окренимо се сада још једном „православном хришћанском еволуционисти“ чији су погледи сасвим сагласни са скорашњим римокатоличким размишљањима на тему еволуције и који, пред тога, уноси и друге садржаје у еволуциону теорију, што би православни хришћанин требало добро да проучи.
Теодосије Добжањски је руски православни научник, којега често цитирају остали „хришћански еволуционисти“. Добро познат генетичар, био је професор на Калифорнијском университету. Рођен је у Русији, оне године кад је канонизован свети Теодосије Черниговски (1900), као одговор на молитве његових родитеља, због чега је по њему и добио име. На жалост, он је постао отпадник. У Америку је дошао 20-тих година и од тог доба постао је Американац.
Био је апсолутно забрањен у совјетској Русији, иако су совјетски научници знали за њега. Када је једном приликом на неком научном скупу у Русији приказан филм на којем се и он видео, сви научници су му клицали, али је филм одмах био повучен. Сматрали су да он не постоји и да није личност, јер је напустио Русију. Међутим, он је и поред тога размишљао као комуниста.
Иако је крштен као православац, након женине смрти дозволио је да она буде кремирана а затим узео њен пепео и расуо га по планинама. Као што се може и претпоставити, никада није одлазио у цркву и био је потпуно изван религије. И поред тога, због његовог гледишта хришћанског еволуционисте од богословије Св. Владимира у Њу Јорку добио је 1972. г. титулу почасног доктора теологије. Његови чланци објављивани су без икаквих коментара у многим православним часописима у Америци. У једном од њих, под називом „Еволуција – посебан Божији метод стварања“, Добжањски свакога, ко је против еволуције, оптужује за „богохуљење“ и каже: „Природно одабирање је слеп и креативан процес… Природно одабирање не дејствује по унапред утврђеном плану…“
Православни хришћанин на овом месту нужно мора поставити питање: да ли је Бог започео процес еволуције, а затим изгубио контролу над његовим завршетком? Шта је са промислом Божјим, без којег нам не пада ни влас са главе (в. Лк.21,18)?
У овој тачки „хришћанске еволуционе философије“ видимо колико је погрешно свако питање на које еволуционисти желе да одговоре. Стваралачко делање Божије за њега није довољно објашњење за разноликост видљиве творевине. Мора постојати боље објашњење, које је очигледно засновано на нехришћанској претпоставци да Бог нема контролу над Својом сопственом творевином, да Божији промисао не постоји! „Бог“ ове врсте еволуционе философије је очигледно деистички и становиште овог „хришћанског еволуционисте“ ни по чему се не разликује од становишта „полухришћанина“ (или нехришћанина) Леконта ди Нуја.
Добжањски дели уобичајене либералне хришћанске идеје да је Књига Постања симболична, да је човекова свест узроковала трагичну обесмишљеност савременог света и да је човеков једини излаз да схвати да може да сарађује у подухвату стварања, јер учешће у том подухвату чини смртног човека делом вечног Божијег плана.
Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.