Постање, стварање и рани човек

ДРУГИ ДЕО – НАУКА И СВЕТИ ОЦИ

4. Наука као нижи облик знања

Православни хришћанин није “противник науке”. Међутим, он од науке очекује једино оно знање које је она кадра да му пружи по самој својој природи, а то није нити богословље нити философија живота. У наше време, време интелектуалне пометње, када је наука достигла такво преимућство у људском уму као да је синоним за само знање, веома је честа појава да се научници усуђују да поучавају ономе што нипошто нису научили од науке; у суштини, такви научници говоре као богослови.
Модерна наука сматра да је то знање par ехсеlleпсе и пред његовим преимућством православни верници бивају поколебани, често се правдајући због веровања у оно што изгледа “ненаучно” и задовољавајући се пијетизмом или “верским осећањем”: то је место које научни кругови данас признају вери.
Истинско православно хришћанство је сасвим другачије. Оно није повезано ни са једним током у модерној мисли. То је знање које превасходи науку и сасвим је извесно да нема потребе да се правда пред нижим обликом знања.
Ми знамо да је Бог створио свет мером, бројем и мерилима (Прем. Сол. 11,20 у Септуагинти), али Бог није открио човеку појединости Свог хармоничног стварања и они који се загледају у “тајне природе” откривају само бескрајно мале делове тајни које происходе из бесконачне мудрости Божије. Модерна наука је показала да пали човек није способан да добро искористи оно што је стекао знањем које поседује.
Модерна наука, међутим, није само знање. Она се “развенчала” с откровењем и стога се ставила у положај јеретичких, нехришћанских и антихришћанских теорија и философија. Оне често долазе у сукоб са откровењем јер залазе у област која је отворена само за богословље.
Тако је и са учењем о првом човеку. Бог није открио многе појединости о првобитном стању Његове творевине, али и то је довољно да се расуђује о философско-религиозним спекулацијама еволуциониста. Православно учење о стварању није било познато на Западу; римокатоличко учење је потпуно другачије.

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.