Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

5. Порекло небеских тела (светоотачка космогонија)

О. Серафим: Исказ Књиге Постања о Четвртом дану Стварања тешко да би се могао уклопити у уобичајене идеје о еволуцији свемира. Свето Писмо и Свети Оци сасвим извесно тврде да је Сунце створено тога дана, након што су Земља, дрвеће и биљке већ постојали. Осим тога, Оци кажу да су Сунце, Месец и све звезде (као и све црне рупе и све оно што тамо постоји) заједно створени четвртог дана, у једном тренутку. Бог је заповедио и све је призвано у битије, на растојању од трилиона миља. Бог је, наравно, већи од свемира. Због чега Он не би био у стању то да учини? То за Њега не представља проблем.
То вам даје потпуно другачији поглед на свет. То је целокупна космогонuja – објашњење почетка свих ствари.
Модерна еволуциона космогонија коју су популарисали људи као Карл Саган, сматра да је постојао тренутак у којем је дошло до “великог праска” и да се одатле све развило, без учешћа Бога[1]. Ако поверујете у то, онда је сасвим логично да поверујете и да је најпре настало веће тело, као Сунце, и да је од њега на неки начин проистекла Земља. Постоје све врсте различитих теорија о томе како се ово догодило. Неки сматрају да се Сунце формирало од гаса и облака прашине, да је његова врелина истерала гас, остављајући једино прашину која се кондензовала (згуснула) и охладила, формирајући планете. Други мисле да се Сунце готово сударило с покретном звездом, што је узроковало да се гасови одвоје од Сунчеве површине, и да су се од тих гасова касније уобличиле планете. Ове различите теорије су обичне спекулације, јер нико томе није присуствовао. Осим тога, такве ствари се сад не дешавају. Оваква гледишта су можда у складу са оним за шта сматрамо да би требало да буде истина, јер се чини да би већа тела требало да претходе мањима. Међутим, према Књизи Постања и према Светим Оцима, најпре је створена Земља, та сићушна планета која представља само једну тачку у васиони, док је огромно Сунце створено тек после ње.
У садашње време, философи атеисти воле да кажу како релативна величина Земље доказује да човек није ништа друго до тачка изгубљена у васиони. Они кажу: “Земља је тако мала, а васиона тако велика да је очигледно да је васиона важнија од човека и да Бог није све створио ради човека.” Међутим, уколико размишљате узимајући у обзир оно што кажу Свети Оци, односно да је Сунце створено након што је Земља већ постојала, онда је јасно да је све било створено због човека.

Слушалац: У нашој галаксији постоје још много сунца. Да ли Свети Оци кажу нешто о њима?

О. Серафим: Не, јер су о склопу васионе они знали мање него што ми данас знамо. Једноставно, не постоји практичан разлог да много говоримо о њима, осим да кажемо да она постоје и да их је Бог створио. Једино место за које знамо да човек на њему живи је управо ово овде.

Слушалац: Постоји ли уопште било какав конфликт између православно! схватања стварања света и чињенице дa постоји више oд jeднoг сунца?

О. Серафим: Не, јер за нас постоји једно једино сунце.

Слушалац: Остала сунца су звезде.

О. Серафим: Да. Она за нас нису сунца. Сунце је посебна ствар која за нас значи живот, која нам даје светлост и топлоту, захваљујући којој растемо и без које не бисмо могли да живимо. Остале звезде немају тако средишњи значај за нас. Ако би постојала друга сунца са другим земљама, то би знатно искомпликовало ствари. Немамо података да је то истина.
Свето Писмо и Оци увек гледају ствари онако како се виде са Земље. Ви се не можете сместити на неко хипотетично место, у неку другу галаксију, и одатле посматрати Земљу[2]. То је потпуно апстрактан начин гледања на ствари, будући да нисмо тамо него управо овде. Нама је речено да треба да спасемо своје душе док нам, напротив, баш ништа није речено о неком другом сунцу, планетама, итд. Кад би нам било корисно да то знамо, Бог би нам то рекао.
То је, у суштини, врло занимљива ствар: у свим досадашњим истраживањима свемира, изгледа као да су постојале намерне индикације које ће нам показати да је Земља место на којем се налази живот. Остала места су мртва тела.

Слушалац: Шта да кажемо о спекулацијама у вези с бићима с других планета?

О. Серафим: Људи који трагају за бићима на другим планетама бивају повезани с целокупном окултном философијом живота о постојању виших бића која долазе да нас избаве и да нам помогну. Довољно је само да им се поклонимо и она ће нам дати сву моћ која нам је потребна. У ствари, сви ти митови о бићима с других планета одговарају ономе што знамо о демонима и начину на који они делују. Кад започнете са спекулацијама о њима и будете обузети идејом о вишим расама ванземаљаца, знајте да то потиче од демона. Поред ангела, једина интелигентна бића за која знамо су демони[3].


НАПОМЕНЕ:

[1] Човек којег признају као “оца космогоније Великог праска” био је опат Жорж Леметр (1894-1966), језуитски свештеник. Док је једног дана 1931. г. читао чланак о пореклу и свршетку света, дошао је на идеју да је васиона експлодирала а затим еволуирала из “првобитног атома”. Савременик свог сабрата-језуите Тејара де Шардена, Леметр је покушао да за астрономију учини оно што је Шарден учинио за биологију: да начини синтезу хришћанства и еволуционог погледа на свет модерне науке. Његов “првобитни атом” је, наравно, космогонијски еквивалент Дарвиновој “прасупи” (у којој се, како се Претпоставља, појавио и еволуирао живот). “Идеја еволуције”, писао је Леметр, “одиграла је важну улогу у развоју астрофизике… Еволуција света може се упоредити с појавом ватромета који се управо завршио.” (Lemaitre, Primeval Atom, с. 87,78) (Изд.)
[2] Као што чине писци научнофантастичних романа. За расправу о. Серафима о научној фантастици в. његову књигу Православље и религија будућности, 6. поглавље – Изд.
[3] За исцрпну расправу о НЛО в. књигу о. Серафима Православље и религија будућности, 6. поглавље

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.