НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА

2. Свети Оци – наш кључ за разумевање Књиге Постања

У Светим Оцима налазимо „дух Цркве“, односно живо разумевање откровења Божијег. Они су наша карика између древних текстова који садрже откровење Божије и данашње стварности. Без те карике, сваки човек тумачи сам за себе, а резултат су миријаде тумачења и секти.
Постоје многи светоотачки коментари на Књигу Постања. То нам већ само по себи довољно показује да су Оци Цркве сматрали овај текст изузетно важним. Погледајмо сада који су Оци говорили о овом тексту и које су књиге написали.
Током овог курса, првенствено ћу користити четири коментара, дела раних Отаца Цркве:
1. Свети Јован Златоусти је написао веће и мање коментаре на целокупну Књигу Постања. Већи коментари, названи Омилије на Књигу Постања били су у ствари предавања која је одржавао током Великог поста, будући да се током овог поста у Цркви чита Књига Постања. Ова књига садржи шездесет седам омилија, чији је обим приближно седамсто страна[1]. Наредних година, св. Јован је начинио још осам омилија, које су обухватиле додатних неколико стотина страна. Написао је и расправу под називом О стварању света, која се распростире на преко стотину страна. На тај начин, код св. Јована Златоустог налазимо око хиљаду, па чак и више страна тумачења Књиге Постања. Он је један од главних тумача ове књиге.
2. Свети Јефрем Сиријски, који је живео приближно у исто време кад и св. Јован Златоусти, такође је написао коментаре на читаву ову књигу. У његовом делу, једноставно названом Тумачење библијских књига, Књизи Постања посвећено је неколико стотина страна. Свети Јефрем је изузетно високо цењен као тумач Старог Завета, будући даје знао јеврејски, да је био „источњак“ (односно човек источњачког менталитета) и познавалац науке.
3. Свети Василије је саставио омилије[2] на шест дана Стварања, назване Хексаимерон – Шестоднев. У књижевности ране Цркве постоје и други Шестодневи, од којих неки потичу још из 2. века. Међутим, може се рећи да Шестоднев св. Василија Великог ужива највећи ауторитет[3].
Он не покрива целокупну Књигу Постања него само прво поглавље. Друга његова књига коју ћемо наводити названа је О човековом пореклу и она представља својеврсни наставак Шестоднева.
4. Читајући Шестоднев св. Василија, на Западу је свети Амвросије Медиолански (Милански) и сам написао омилије на Шестоднев[4]. Његов Хексамерон (Шестоднев) је нешто обимнији и обухвата око три стотине страна[5]. Свети Амвросије је написао и читаву књигу посвећену Рају, која представља наставак Шестоднева, као и књигу о Каину и Авељу.
Као додатак овим основним коментарима, осврнућемо се и на један број књига које се не баве целокупном Књигом Постања или целокупним Шестодневом. На пример, брат св. Василија, св. Григорије Нисијски, написао је књигу О стварању човека која се исцрпно бави завршетком првог и почетком другог поглавља Књиге Постања.
Осврнуо сам се и на православну догму. Књига светог Јована Дамаскина О православној вери садржи многа поглавља у којима се он бави питањима везаним за Шестоднев, за стварање човека, за пад, за Рај итд. У катихизису ране Цркве – Великом катихизису светог Григорија Нисијског и Катихетским поукама светог Кирила Јерусалимског налази се такође неколико појединости везаних за ова питања.
Бавећи се специфичним питањем светоотачког погледа на свет, користио сам расправе О васкрсењу св. Атанасија Великог, св. Григорија Нисијског и св. Амвросија Медиоланског.
Свети Симеон Нови Богослов написао је омилије посвећене Адаму, паду и првобитном свету, које су преведене на енглески и могу се наћи у књизи Адамов гpex (Sin of Adam)[6].
Постоје затим различити списи св. Григорија Богослова о стварању човека, о човековој природи и његовој души. Свети Макарије Велики, св. авва Доротеј, св. Исаак Сиријски и други писци подвижничких текстова често су говорили о Адаму и човековом паду. Како је основни циљ подвижничког живота повратак у стање у којем је Адам био пре грехопада, писали су о значењу пада, о томе шта је био Рај и шта је оно чему покушавамо да се вратимо.
Блажени Августин дотакао се теме Постања у Држави Божијој[7]; св. Григорије Палама писао је о различитим аспектима овог питања у својим апологетским радовима; о Рају је писао и св. Григорије Синаит.
(Осим тога, постоје и познији коментари које, на жалост, нисам видео. Један од њих је Шестоднев (Хексаимерон) св. Јована Кронштатског, а други тумачење Књиге Постања митрополита Филарета Московског).
Ови Оци нису нам дали све одговоре на питања која бисмо могли поставити у вези с Књигом Постања. Ми их читамо зато да бисмо изградили свој став према Књизи Постања. Понекад нам се може учинити да Оци противурече један другоме или да говоре на начин који не сматрамо баш корисним за питања каква данас постављамо. Стога морамо усвојити нека основна начела којима ћемо се руководити како у разумевању Књиге Постања, тако и у разумевању Светих Отаца.
Такође би требало приметити да, чак ни на оним местима на којима су тумачења Књиге Постања блаженог Августина спорна, она ни у ком смислу нису сагласна с еволуционизмом или теоријом о „старости земље“, како тврде неки научници 20. века. Бл. Августин је установио да је преображај једне врсте у другу немогућ и да је свет створен неких 5500 год. пре Христовог рођења. В. одбрану Августина у чланку Џонатана Велса: „Злоупотреба богословља: заборављена доктрина Хауварда Ван Тилса о функционалној целовитости Стварања“.


НАПОМЕНЕ:

  1. Отац Серафим је за потребе овог курса превео одломке из руског превода Омилија на Књигу Постања св. Јована Златоустог и Коментаре на Књигу Поспшња св. Јефрема Сиријског. Након упокојења о. Серафима, оба ова дела су објављена на енглеском, у едицији Оци Цркве, т. 74, 82, 87 и 91. (Изд.)
  2. Омилија обично подразумева беседу која је изговорена у цркви, где се народ окупљао и слушао.
  3. Хексаимерон св. Василија Великог био је високо уважаван у древној Цркви. Свети Григорије Богослов је записао: „Када у руке узмем његов (Василијев) Хексаимерон (Шестоднев) и када га наглас читам, ја сам уз свог Творца, ја разумем разлоге стварања и клањам се мом Створитељу више него пре, кад ми је вид био једини учитељ“ (Св. Григорије Богослов, Омилија 43: 67, „Панегирик св. Василију“). (Изд.)
  4. Омилије светог Амвросија Медиоланског настале су неких седамнаест година касније него Омилије светог Василија. (Изд.)
  5. Овде можемо да видимо да, кад један Отац говори посебно о једном одломку, други Отац ће вероватно рећи нешто исцрпно о другом. Ако све то повежете, добићете врло добар поглед на то како дух Цркве, односно како Оци уопштено разматрају те одломке. Може се догодити да наиђете и на нека неслагања у неким ситнијим тумачењима, у неким мањим тачкама, али кад се ради о великим стварима видећете да они говоре исту ствар, само на различите начине, и да су потпуно сагласни у томе како би требало тумачити Књигу Постања.“
  6. Касније објављена под називом Првостворени човек {First Created Man). (Изд.)
  7. Блажени Августин је такође написао обимно дело посвећено овој теми под називом Дословно значење Књиге Постања. У њему су садржане извесне идеје које се не слажу са светоотачким учењима. Отац Серафим је знао за ово дело, али је говорио да га није видео. Године 1982, убрзо после његовог упокојења, ово дело се појавило у енглеском преводу, као 41. и 42. том у серији Старохришћански писци (Ancient Christian Writers, New York, Paulist Press).
    Услед његове тежње ка прекомерној рационализацији, и остала дела бл. Августина показују сличне недостатке. Отац Серафим је забележио да се „неки од његових списа, као расправа против Пелагијеваца, О Светој Тројици, морају читати с великим опрезом“. Међутим, требало би додати да грешке бл. Августина никада нису довеле до тога да га Православна Црква сматра јеретиком. Напротив, називала га је „оцем побожности“ (посебно на основу његових недогматских радова као што је Исповест), иако није прихватила његова богословска претеривања. Отац Серафим је написао читаву књигу посвећену овој теми, Место блаженог Августина у Православној Цркви

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *