Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – РАСЕЈАВАЊЕ НАРОДА

1. Ноје и нови савез (завет) Божији

9:12 И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу. И све звери земаљске, и све птице небеске, и све што иде по земљи, и све рибе морске нека вас се боје и плаше; све је предато у ваше руке.

Ноју је овде дата власт над творевином, као што је на самом почетку била дата и Адаму.

9: 3 Што се год миче и живи нека вам буде за јело…

То је први пут да Бог даје заповест допуштајући људима да једу месо.

9: 37 … све вам то дадох као зелену траву, али не једите месо с душом његовом а то му је крв, јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати, од сваке ћу је звери искати, из руке свакога човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по свом обличју створио човека. Рађајте се, дакле, и множите се, народите се веома на земљи и намножите се на њој.

Бог је Ноју дао исту заповест коју је дао и Адаму: да се рађа и да се множи. Он му је дао храну као што ју је дао и Адаму, изузев што је сада допустио човеку да једе месо (сагласно човековом новом стању након потопа). И као што је Адаму дато да се придржава заповести о посту, тј. да не једе од дрвета познања добра и зла, тако је и Ноју дата једна заповест: да не једе крв. Крв припада Богу а месо човеку. Због тога према јеврејским прописима о исхрани животињу морате заклати оштрим оруђем уместо да је давите како би крв остала унутра. То је симболична радња: крв која се излива напоље жртвује се Богу.
Према речима светог Јована Златоустог, заповест у погледу крви дата је Ноју да би дејствовала против човекове склоности ка убијању и да би га учинила кротким, иако му је истовремено допуштено једење меса (које захтева убијање).
Крв је, да тако кажемо, символ живота, а он припада Богу. Ово посебно учење може се пронаћи чак и у Делима Апостолским. У апостолском учењу описаном у Делима, једна од заповести о исхрани датих незнабошцима каже да не једу месо задављених животиња, чија се крв није излила напоље (в. Дела ап. 15,21 и 29,као и 21,25).

9: 8-17 И рече Бог Ноју u синовима његовим с њим, говорећи: А ја ево постављам завет (савез) Свој с вама и с вашим семеном након вас; и са свим животињама што су с вама од птица, од стоке и од свега звериња земаљскога што је с вама, са свачим што је изишло из ковчега, и са свим зверињем земаљским. Постављам завет Свој с вама и од сада ниједно тело неће погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: ево знак завета који постављам између Себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: ставио сам дугу Своју у облаке, да буде знак завета између Мене и земље, па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима. И опоменућу се завета Свога који је између Мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити воде од потопа да затре свако тело. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати и опоменути се вечнога завета између Бош и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

Овде Бог посредством Ноја ствара завет (савез) са човечанством, као што ће после много година начинити завет (савез) и са Авраамом, а још касније и са Мојсејем.
Дуга је долична опомена да киша неће стално падати, јер се појављује тек онда кад се сунце пробије кроз облаке. Сасвим је вероватно да се дуга није могла видети пре потопа, јер сунце тада није непосредно обасјавало земљу. Постојао је слој облака преко свода (утврде), што је од земље чинило неку врсту стакленика. Дуга је, дакле, постала део нових услова који су се у свету појавили након потопа, кад више није било облачног покривача.

9:18-19 А бејаху синови Нојеви који изиђоше из ковчега: Сим, Хам и Јафет, а Хам је отац Хананцима. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

Овим се поново наглашава да је Ноје био сличан новом Адаму. Од њега су потекли сви људи након потопа.
Хам се спомиње као отац Хананејаца јер, према речима светог Јована Златоустог[1], није обуздао своју страст док су били у ковчегу него му се зачело дете, и то у време кад је требало да се уздржи, као што су учинили његови отац и браћа. У ковчегу, где су време проводили у посту и молитви, мушкарци су се и уздржавали од својих жена, изузев Хама. Тај грех против закона молитве и поста већ открива Хамов карактер.

9: 20-21 А Ноје поче обрађиватши земљу, и посади виноград. И напивши се вина опи се, и откри се насред шатора својега.

Зашто се праведан човек као Ноје напио? Вероватно због тога што, како претпоставља свети Јефрем Сиријски, током многих година није пио вино. Годину дана провео је у ковчегу, а затим је требало да прође неколико година док је засадио виноград и док је лоза дала своје плодове од којих је направио вино. Могуће је да се вино, како сматра свети Јован Златоусти, није ни пило пре потопа. Ноје је био први који је узгајао виноград. Према томе, њему није ни била позната јачина вина. Он га је пио да би га пробао и оно га је савладало. Уколико се уистину тако догодило, онда се пијење вина појавило истовремено кад и једење меса, као још једна од нових појава у послепотопском свету.

9: 2225 А Хам, отац Ханаанаца, виде голотињу оца cвojeгa и каза обојици своје браће напољу. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њоме шлотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотињу оца својегa. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син и рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама (роб) браће своје!

Стих 22. поново назива Хама “оцем Ханаанаца” да би нас подсетио на његову неуздржану природу.
У чему се састојао Хамов грех? Грех није био толико у томе што је видео обнаженост свог оца, јер они у том погледу нису ни издалека били толико строги као ми. Напротив, његов грех састоји се у чињеници да га је видео у срамном стању – пијаног и испруженог по земљи – и да се због тога наругао свом оцу. Запрепашћено је гледао тај призор, а затим изашао и почео да распреда приче о греху свог оца.
У енглеском језику, реч “хам” означава глумца који скреће пажњу на себе, док у руском иста реч означава нешто много горе. Она се односи на некога ко је апсолутно бестидан, неваспитан, неуглађен и непристојан (сличан комунистима данас).
Хамов грех састоји се у томе што је он био потпуно бестидан. Напротив, његова браћа су с поштовањем ушла, покрила оца и прикрила читав догађај пре него што се разгласило о томе. Тако је Хам, средњи син, постао најмлађи.
Због чега су, међутим, Ханаанци кажњени уместо њиховог оца Хама? Свети Јован Златоусти каже да се то догодило зато што је Хам једном примио Божији благослов[2], и проклетство се морало пренети на његове потомке, што га је такође погодило.[3] Осим тога, Ханаанци су такође били грешни. Свети Јефрем сматра да је заправо Ханаан, будући још мали дечак, први ушао и видео Ноја, а затим отишао да то каже свом оцу, тако да је и он сам био делимично крив. Сад ћемо видети разлику између три Нојева сина:

9: 26-27 И још рече Ноје: благословен да је Господ Бог Симов, а Ханаан да му буде слуга! Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханаан да им буде слуга!

Ноје овде прориче, као што су то чинили сви праоци кад су благосиљали своје синове. Он прориче о овој тројици синова, од којих ће проистећи целокупно светско становништво.
Сим (Сем) је благословен, предак семитског племена, посебно изабраног народа, Јевреја. Јафет је предак свих незнабожаца који ће касније прихватити реч спасења, коју је Христос најпре открио Јеврејима. Они су након доласка Христовог и проповедања светих апостола дошли да обитавају у спасењу (“у шаторима Симовим”).[4]
Требало је да Ханаан и сви потомци Хамови постану робови, иако је и њима понуђено спасење.[5] Свети Оци посебно наглашавају да се сви ми можемо спасти, без обзира на то ко су били наши преци. На пример, у једанаестом поглављу Књиге Постања каже се да је један од Хамових потомака основао Ниниву, која је својим покајањем у време пророка Јоне угодила Богу. Свети Јован Златоусти о томе каже: “Обратите пажњу на то да безбожништво предака не уноси потпуну пометњу у нашу природу.”[6] Ништа не мари уколико је нечији предак проклет. Сваки појединац или народ могу да се покају и да затраже милост Божију, посебно након доласка Христовог. Међутим, чак и пре Христа, Ниневљани су се покајали, иако су били потомци проклетог Ханаана.
У Еванђељима читамо о жени Ханаанејки која се удостојила милости: њеном вером исцељена је њена кћер а Христос јој је рекао: О, жено, велика је вера твоја! Нека ти буде како хоћеш (Мт. 15,28). Она је била непосредни потомак Ханаана, који је био проклет. То показује да је спасење свима дато.

9: 28-29 И поживе Ноје након потопа триста педесет година. А укупно поживе Ноје девет стотина педесет година, и умре.

Видимо да је други праотац људског рода, Ноје, живео нешто дуже од Адама.


НАПОМЕНЕ:

[1] Свети Јован Златоусти, Омилије на Књигу Постања, 28; 4
[2] В. Пост. 9; 1 – А Бог благослови Ноја и синове његове…
[3] Свети Јован Златоусти објашњава: “Ви, наравно добро знате да су очеви често преклињали да издрже казну уместо своје деце и да је гледање кажњавања деце далеко болнија казна него она коју човек сам подноси.” (Омилије на Књигу Постања, енглеска верзија, 29; 21).
[4] Исто, 29; 7
[5] Свети Јефрем каже да се Нојево пророковање о Ханаановим потомцима испунило у доба Јошуе бар-Нуна: “И Бог обитаваше у шаторима Авраама, потомка Симовог, и Ханаан постаде њихов роб у време Јошуе бар-Нуна, кад Израиљци разорише насеља Ханаанова, и њихове вође одведоше у ропство” (в. Ис. Нав. 17; 13) (Тумачење Књиге Постања, енглеска верзија, с. 146).
[6] Исто, 29; 8

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.