НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА

Предговор

Зашто треба изучавати Књигу Постања?
Зашто би требало да изучавамо Књигу Постања? Зашто се не бисмо усредсредили искључиво на спасење својих душа, уместо да размишљамо о томе како ће свет изгледати на крају или како је изгледао на почетку? Могли бисмо доспети у невољу, јер би могао да дође Карл Саган[1] и да нам се супротстави. Зар није сигурније да се бавимо искључиво изговарањем својих молитава и да не размишљамо о тим великим темама? Зашто да размишљамо о тим далеким стварима, кад би требало да мислимо о свом спасењу?
Често сам слушао фразе сличне овима. У одговору на њих, пре свега можемо да кажемо да постоји непосредна веза између вашег понашања и онога што мислите о човековом пореклу. У свом јавном обраћању младим људима који су живели под комунистичким режимом у Румунији, отац Георгије Калчиу је рекао: „Речено вам је да потичете од мајмуна и да сте звери које се могу дресирати.“[2] То може да буде веома моћна ствар: „Наука доказује да сте ви само животиње; према томе, изађимо и подигнимо у ваздух цркву!“[3]
Као друго, Књига Постања је део Светог Писма, а Бог нам је Свето Писмо дао ради нашег спасења. Сматрамо да значење Светог Писма упознајемо кроз коментаре Светих Отаца. Оци су о Књизи Постања говорили у цркви; сви њихови коментари били су у суштини проповеди које су одржавали у цркви, јер се Књига Постања у цркви чита сваког радног дана током Великог поста. Велики Оци који су то практиковали били су свети Златоуст, свети Василије Велики и свети Амвросије Медиолански (Милански). Те проповеди су записивали људи који су били у цркви и слушали их, да би други могли да их читају. Према томе, читање ових текстова сматрало се делом свакодневног живота оних људи који су одлазили у цркву. Ми смо данас донекле изгубили ту идеју. Тако је разјашњење Књиге Постања или Откровења на неки начин постало тајинствена област и ми као да се плашимо ових тема, иако су Оци говорили о њима!
Најзад (и ово је веома важно), наше хришћанство је религија која нам казује шта ћемо чинити у вечном животу. Оно има задатак да нас припреми за нешто вечно, а не за oвaj свет. Ако мислимо само о овом свету, онда је наш хоризонт веома ограничен и не знамо шта се дешава после смрти, не знамо одакле долазимо и куда идемо, нити шта је сврха нашег живота. Када говоримо о почетку ствари, и када говоримо о крају ствари, откривамо шта да учинимо са читавим својим животом.


НАПОМЕНЕ:

  1. У писму из 1981. г. отац Серафим Роуз пише о телевизијској серији и књизи Карла Сагана Космос: „Један од наших претплатника управо нам је послао исечке из новина о ономе о чему се, по свему судећи, сада много говори и чини се да је то типично за начин на који се еволуција данас проповеда као догма и готово као религија.“ – (Прим. изд.)
  2. У време када је отац Серафим одржавао ова предавања, о. Георгије Калчиу био је у затвору због проповеди које је изговарао пред младима. Надахнут хероизмом о. Георгија и подстакнут његовим речима, о. Серафим је касније објавио ове његове беседе у часопису Православна реч (Orthodox Word). Затим су 1997. г. ове проповеди објављене у књизи коју је приредило Братство светог Германа под називом Христос те призива (Christ Is Calling You). Горњи цитат је преузет са стр. 27. у тој књизи, док се остали проницљиви одломци о еволуцији могу наћи на стр. 33-34,152. и 154. (Изд).
  3. Свети Варсануфије Оптински (1845-1913) изнео је слична запажања у једној од својих духовних беседа: „Енглески филозоф Дарвин створио је читав систем према којем је живот борба за опстанак, борба јаких против слабих, у којем су побеђени предодређени за пропаст… То је већ почетак зверске философије и они који је прихвате неће се предомишљати да убију човека, да нападну жену или да опљачкају блиског пријатеља. Они ће то учинити мирне савести, са потпуним признавањем свог права да почине такве злочине“ (из књиге Старац Варсануфије Оптински, која ускоро треба да се појави у издању Братства светог Германа). (прим. изд)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *