Постање, стварање и рани човек

ФИЛИП Е. ЏОНСОН – ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ И НАУКА 20. ВЕКА

4. Закључак; Да ли нам наука може испричати истиниту причу о стварању?

Критике еволуционе теорије, ма како оправдане, не могу одговорити на најважније питање. Ако желимо да сазнамо истину о почецима, хоћемо ли се превасходно поуздати у Божанско откровење или у научна истраживања? Као и многи креационисти, и отац Серафим је веровао да је наука потпуно немоћна када дође до теме крајњих почетака и да истинско знање о тој теми може потећи једино од откровења. Он то објашњава тиме што су се догађаји у седмици Постања одиграли према јединственим законима, законима који су били потпуно другачији од оних који су дејствовали након Пада.
Ако је то истина, овај закључак подразумева да је целокупна тема постанка ван домена научних истраживања. Наука може да посматра само оно што се данас дешава у свету и закључке о далекој прошлости може извући само претпостављајући униформност у погледу времена физичких процеса и физичких закона. Због тога, на пример, научници – еволуционисти првенствено претпостављају да је процес који је створио биљке и животиње у основи исти процес ситних варијација које данас можемо да посматрамо у живом свету. Постоји мало доказа који би могли подржати ову претпоставку, али без ње би наука о почецима била беспомоћна. Разуме се, морао је постојати неки недарвинистички стваралачки, еволутивни процес, који је дејствовао у далекој прошлости и морао је користити механизме који данас више не дејствују. Такав процес би, као потпуно креационистички, био готово неприхватљив за научнике материјалисте јер је механизам који се у начелу не може посматрати као својеврсно чудо недокучив за научно изучавање.
Наука би могла одбацити дарвинистичку теорију без озбиљних губитака, али само ако би јој при руци била друга материјалистичка теорија, која би исто тако била заснована на униформистичким и натуралистичким претпоставкама. Међутим, шта ако не постоји алтернативна теорија или бар теорија која је довољно поткрепљена чињеницама да би захтевала да буде широко прихваћена? Научници који желе све да објасне увек ће инсистирати на изношењу претпоставки које ће им допуштати да постигну свој велики циљ и увек ће оклевати да признају да би његови методи могли бити недовољни да објасне мистерије стварања. Наука није склона да толерише супарничке начине размишљања и због тога ће амбициозни научници горко оптуживати оне религиозне мислиоце који износе могућност да су се физички закони и процеси дубоко изменили од времена Стварања. Оца Серафима нису плашиле такве оптужбе, а не би требало да плаше ни друге. Униформизам је, као и натурализам, философска претпоставка а не чињеница. Савршено је разумно да се изнесу и друге претпоставке укључујући и претпоставку која наводи на закључак да знање о почецима можемо стећи једино ако је Бог изабрао да нам то открије.

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.