Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

7. Различите еволуционе идеје

О. Серафим: У еволуциону теорију је укључено толико тумачења и уколико од еволуциониста затражите да вам објасне како се уопште појавила еволуција, они се сигурно неће сложити у погледу одговора. Обично кажу да је до еволуције дошло природном селекцијом спојеном с мутацијом, односно ситним променама које, након извесног броја генерација, дају нову врсту живих бића. Међутим, мутације су, уопштено посматрано, толико штетне да ниједну врсту напретка ка бољем не можете објаснити мутацијом. Управо се води велика расправа о томе да ли би требало у потпуности одбацити Дарвинов градуализам и заменити га неком новом теоријом. Најновија идеја којој су се вратили, будући да се појавила пре четрдесет година, јесте идеја “чудовишта које обећава”. С овом идејом иступио је истакнути генетичар Ричард Голдшмит (с калифорнијског Беркли универзитета), јер је увидео да акумулација природне селекције и мутације не може да створи комплексне структуре[1].
Ви, на пример, низом постепених промена не можете да објасните око јер око једноставно или имате или немате. Организми који изненада добију мрежицу или неки други део ока неће моћи да га употребе. Они ће морати да се паре са бићем које има исте карактеристике, а затим се та карактеристика мора сачувати док се не развије у виши облик и док се на крају не развије и читаво око. То се једноставно не може догодити. То нема никаквог смисла. Ви морате имати око које је сасвим изненада настало[2]. Према томе, Голдшмит претпоставља да се еволуција појављује у скоковима – у виду широке скале промена, чији ће резултат бити “чудовиште које обећава”, способно да преживи и да се репродукује.
Голдшмит је позвао у помоћ ову теорију да би објаснио порекло птица. Птичје крило је чудесна ствар. Ако је рептил једноставно имао кост која је стршала из његових леђа, онда није био добро прилагођен опстанку. Морао је имати два целовита крила која дејствују. Осим тога, морали су постојати мужјак и женка с таквим крилима, да би их могли даље репродуковати. Према томе, идеја “чудовишта које обећава” подразумева да је рептил положио јаје а да се излегла птица![3] Људи се сада озбиљно враћају овој идеји покушавајући да нађу равнотежу између ње и дарвинизма, јер схватају да ситне промене не могу дати тако застрашујуће сложене структуре[4].
Такве идеје намењене су расправама међу научницима. Нама је потребно да будемо свесни онога о чему они расправљају.


НАПОМЕНЕ:

[1] Када је 1940. Голдшмит први пут изнео ову теорију, дарвинисти су је одбацили, али ју је 1980. г. рехабилитовао еволуциониста Стефан Џеј Гулд са Харварда, у свом популарном чланку “Повратак чудовишту које обећава”. (Изд.)
[2] У својој књизи Слепи часовничар (The Blind Watchmaker) апологета неодарвинизма Ричард Докинс покушава да објасни еволуцију ока. Докинсови аргументи били су побијени сведочанствима биохемије која је изнео Мајкл Бехе у својој утицајној књизи Дарвинова црна кутија (Darwin’s Black Вох, 1966). Као што коментарише Филип Е. Џонсон, “прелазак од Докинса до Бехеа подсећа на прелазак из дечје библиотеке у лабораторију” (Johnson, Objection Sustained, с. 54). (Изд.)
[3] Сценарио “од рептила до птице”, на који се позивао Голдшмит, најпре је сугерисао чувени палеонтолог Ото Шиндеволф. (Изд.)
[4] Још један разлог због којег је палеонтолог Стефан Џеј Гулд желео да рехабилитује теорију “чудовишта које обећава” јесте објашњење за недостатак посредничких врста међу фосилним остацима. Међу еволуционистима се тренутно воде расправе о Гулдовој ревизији Голдшмитове теорије, названој “прекинута равнотежа”. В. Џонсон, Дарвин на проби, с. 3244. и Дентон, Еволуција: теорија у кризи, с. 192-195. (Изд.)

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.