НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – РАСЕЈАВАЊЕ НАРОДА

2. Нојев пород

10: 14 А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа. Синови Јафетови: Гамер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас. А синови Гамерови: Асханас и Рифат и Тошрма. А синови Јаванови; Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

Десето поглавље наводи потомке Нојевих синова, Сима, Хама и Јафета. Наведена су седамдесет два потомка ове тројице Нојевих синова, од којих ће потећи разни народи.[1] „Сваки од тих народа“, каже свети Јефрем Сиријски, „живео је на различитом месту, имао своје сопствене становнике и говорио својим сопственим језиком.“4Неке од тих народа данас можемо да идентификујемо с великом сигурношћу, док је неке од њих тешко идентификовати.[2]

10:5 Од њих се разделише острва народа подељена по својим земљама, свако по свом језику и по породицама својим, у народима својим.

Овде се напомиње оно што ће се догодити након пада Вавилонске куле. Од седамдесет два основна типа народа доћи ће до расељавања људског рода по читавој земљи. „Острва народа“ не морају се нужно односити на истинска острва него на чињеницу да су народи формирали посебне групе које су подсећале на острва у људском роду.

10: 6-20 А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан. А синови Хусови: Сава и Евила и Савата и Реша и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дадан. Хус роди Неврода, и он први би силан на земљи. Беше добар ловац пред Господом, и зато се каже: добар ловац пред Господом као Неврод. А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах, и Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велики. А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје, и Патросеје и Хасмеје, одакле изиђоше Филистеји и Гафтореји. А Ханан роди Сидона, првенца својега, и Хета, и Јевусеја, и Амореја, и Гергесеја, и Евеја и Арукеја и Асенеја, и Арадеја, и Самареја и Аматеја. А после се раселише племена ханаанејска. И беху међе ханаанејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса. То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

Овде су наведени потомци Хамови. Међу њима се налазе многа племена са којима ће Јевреји касније ратовати. Она укључују и Ниневљане, за које смо рекли да су се покајали кад им је проповедао пророк Јона.

10: 21 И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетову, оцу свих синова Еверовијех.

Сим је праотац Јевреја и у имену „Евер“ налазимо корен имена „Јевреји“.

10: 2232 Синови Симови беху Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам. А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас. А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом је име Јектан. А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха, и Одора и Евила и Деклу, и Евала и Авимаила и Саву, и Уфира и Евилу и Јовава, ти сви беху синови Јектанови. И живљаху од Масе, како се иде на Сафир па до гора источних. То су синови Симови по породицама својим, и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим. То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

Острва народа ће сада почети да воде свој сопствени живот.
Међу седамдесет два различита имена, четрнаест су потомци Јафетови, тридесет једно потомци Хамови, а двадесет седам потомци Симови.


НАПОМЕНЕ:

  1. Др Вилјем Ф. Олбрајт, који се сматра водећим светским стручњаком за археологију Блиског истока, у вези с Таблицом народа у десетом поглављу Књиге Постања каже: „Она је апсолутно усамљена у древној литератури, и без далеких паралела, чак и међу Грцима; ту налазимо најтешњи приступ распростирању народа у генеалошком оквиру… Таблица народа остаје задивљујуће прецизан документ“ („Recent Discoveries in Bible Lands“ – „Недавна открића у библијским земљама“, чланак који је прикључен Аналитичкој конкорданци за Библију Роберта Јанга, с. 25.
  2. За преглед в. Henry M. Morris, The Genesis Record, гл. 10.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *