НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

6. Научни креационизам

О. Серафим: У наше време постоји мноштво литературе која се бави питањем стварања и еволуције. То је постало витално питање, посебно у последњих десет или двадесет година.
Недавно се у магазину Time (16. март 1981, с. 80-82) појавио врло једностран чланак и у њему су били исмејани људи који су противници еволуције. Он је учинио да они изгледају као малоумници који су се вратили у време пре Скоупсовог „мајмунског“ процеса[1], итд. Међутим, уколико читате студије неких припадника креационистичке групе, видећете да је то веома интересантно. Постоји једна група у Сан Дијегу која се назива Институт за истраживање Стварања. Она је иступила са неким врло занимљивим књигама. Једна од њих се зове Стварање: чињенице живота (Creation: Facts of Life) и она залази у нека научна питања. Друга студија се бави фосилима: Еволуција фосили кажу: не! (Evolution: Fossils Say No!). Постоји једна изврсна књига, Научни креационизам, која је замишљена као приручник за средње школе. Постоји још једна сјајна, разборита књига која ни најмање није безобзирна. У њој се не говори ништа о еволуцији и искључиво се излаже прича о диносаурусима. Намењена је људима који би желели да читају а да при том не буду под притиском било каквих научних хипотеза.
Ова група је веома добра јер не покушава да наметне Библију. Они знају да, уколико би то чинили, не би могли доћи до јавних школа и због тога објављују књиге (као Научни креационизам) које излажу материјал са чисто научне тачке гледишта. Они га не излажу једноставно као антиеволуционисти. Уместо тога, они презентују два модела. Слично ономе што смо ми рекли о коперниканском моделу насупрот птоломејском, и они презентују креационистички модел насупрот еволуционом моделу, а затим постављају питање: који од ова два модела боље објашњава чињенице? Књига Научни креационизам износи читав низ чињеница, а затим даје објашњења према креационистичком моделу, али и према моделу еволуциониста. Они сматрају да креационистички модел има више смисла, јер су еволуционисти принуђени да уводе све врсте „кругова“ и „епициклова“ како би објаснили збуњујуће ствари.
Познати филм Наследити ветар, који је снимљен 1960. г. и говори о Скоупсовом процесу, био је под великим утицајем начина на који је јавно мњење учествовало у расправи „еволуција или стварање“. Чувени адвокат Кларенс Дароу, иначе атеиста, приказан је у овом филму као херој, јер се залаже за науку, прогрес, будућност људског рода, итд. То уопште није било тако једноставно[2]. Након што се појавио овај филм, многи људи, који су се двоумили по питању еволуције, постали су прилично уплашени јер нису желели да их оптуже као противнике науке и прогреса.
Без обзира на то, током последњих двадесетак година појавило се неколико веома занимљивих научних расправа на ову тему и у њима се покреће питање многих „доказа“ еволуције који су спорни. Ти докази се врло често у средњошколским уџбеницима представљају као истина и чињенице. Међутим, ако их брижљиво испитате, видећете да то уопште нису чињенице. На пример, у њима се покреће питање о тзв. чињеници да људски ембрион рекапитулира своје еволуционе претке, да на врату постоје шкржни лукови, итд. Међутим, уколико сада прочитате било који еволуциони уџбеник о ембриологији, увидећете да је то мит. Ти „шкржни лукови“ немају никакве везе с рекапитулацијом или еволуцијом. Једноставно, то је начин на који се развија ембрион. У ствари, развој мозга, нерава, срца, итд. унутар ембриона потпуно је супротан начину на који би требало да се развијају уколико би ембрион рекапитулирао еволуционе претке.
Чак и у случају да не желите да одмах поверујете у овај или онај модел, у еволуционизму постоје извесна места која ће вас приморати да застанете и да мало више размислите о доказима „за“ и „против“. Исто се може рећи и за радиометријско датовање или за еволуционистичко-униформистичко тумачење геолошких слојева. Постоји изврсна књига професора геологије, Хенрија Мориса, Библијски Потоп.
Он у њој покушава да геолошке слојеве, ледено доба, итд. протумачи помоћу Нојевог потопа. Он износи своје доказе и књига је веома научно поткрепљена. Можете да је читате и да се сагласите или да се не сагласите, али материјал је презентован на научном нивоу.
Овај Институт сваког месеца издаје часопис Дела и чињенице (Acts and Facts) у којем се описује шта они раде. У сваком издању објављују и додатак који се бави извесним видовима еволуције или стварања. Током протеклих пет година одржали су велики број дебата на универзитетима и оне су биле веома посећене: понекад су им присуствовале и хиљаде студената. Научници – креационисти су веома добро припремљени. Они читају најновију литературу, док су научници-еволуционисти често толико самоуверени да се не интересују за најновије догађаје. Услед тога се у једном чланку у најновијем издању еволуционистичког часописа Наука (Science) каже да је ситуација сада веома лоша, да су научници-еволуционисти тако лоше припремљени и да тако јадно поучавају студенте да је довољно да се појави научник-креациониста са три или четири чињенице откривене током последњих пет година и да затвори круг око еволуционисте. Дакле, еволуционисти су били принуђени да се пробуде и да кажу да су запоставили своју дужност у одгајању свог потомства у правилном духу. Сада се труде да их боље образују, како би се вратили изворним начелима еволуције.


НАПОМЕНЕ:

  1. Скоупсов процес, познат и као „мајмунски“ процес – случај америчког наставника Џона Скоупса који се 1925. г. нашао пред америчким судом и био под истрагом јер је на својим предавањима излагао Дарвинову теорију еволуције у држави која је у то време била против тога, дајући предност оном тумачењу Постања које је изложено у Библији. Овај процес покренуо је питање о раздвајању вере и власти, односно цркве и државе. (Прим. прев.)
  2. У суштини, овај филм (заснован на позоришном комаду Џерома Лоренса и Роберта Е. Лија) у великој мери обилује измишљотинама везаним за сам процес и околности које су га пратиле. У стварном животу, Скоупсов процес никад није представљао озбиљну криминалистичку истрагу него исценирани поступак који је представљао пробу за A.C.L.U. Џон Т. Скоупс је био добровољни оптуженик којем никад није претила опасност да оде у затвор. (Филип Е. Цонсон, Поразити дарвинизам отвореношћу ума – Dejeating Danvinism by Opening Minds, c. 24-32) (Изд.)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *