Постање, стварање и рани човек

ЈЕРОМОНАХ ДАМАСКИН – ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА

11. Развој током 90-тих: Филип Е. Џонсон

Током неколико последњих година, најинтересантнији и сасвим неочекивани догађај у расправи о еволуцији била је појава професора права, Филипа Е. Џонсона, као једног од водећих светских критичара дарвинизма. Филип Е. Џонсон, који је готово тридесет година предавао право на калифорнијском Беркли универзитету, каже да је једна од његових специјалности “анализирање логике аргумената и идентификовање претпоставки које леже иза тих аргумената”. Када је 1987. читао аргументе у корист еволуције изнете у књизи Ричарда Докинса “Слепи часовничар”, запазио је да су они много више засновани на реторици него на “тврдој” науци. “Могао сам да видим”, сећао се он, “да је Докинс достигао своју вербалну магију користећи се истим оним оруђима која су блиска нама правницима… Сакупљао сам једну књигу за другом и бивао све више задивљен очигледним тешкоћама у случају дарвиниста – тешкоћама које су се избегавале вештом реториком и наглашеним понављањима.”[1]
Џонсон обавештава и о начину на који су му његове колеге – научници одговарали на тешка питања о дарвинизму:
“Уместо да озбиљно прихвате интелектуална питања и да на њих одговоре, они би одговарали користећи све врсте изговора и нејасног језика, чинећи на тај начин немогућим расправу о стварним приговорима на дарвинизам. То је начин на који људи говоре када свим силама настоје да нешто не разумемо.
Друго упозорење био је оштар контраст који сам запазио између крајње догматског тона који дарвинисти користе када се обраћају јавности и повремених отворених признања у научним круговима да постоје озбиљни проблеми везани за ову теорију.
За мене је било велико изненађење да то видим, односно, да схватим како је у суштини лоше њихово резоновање, колико је нелогично целокупно научно поље еволуције и колико су научници упорни у одбијању да у њега унесу било какву логику. Осетио сам да се указала истинска прилика за некога ко је изван те науке и кога много више интересује добро логичко размишљање него уздизање било које посебне групе решења, и то је мисија коју сам од тог времена прихватио…
Биолози који су читав живот посветили изучавању биологије биће, очигледно, законити ауторитети по питању појединости (детаља) везаних за оно што су научили током тих истраживања и један спољашњи посматрач не може то озбиљно оспорити, али спољашњи посматрач дефинитивно може оспорити њихов начин размишљања, посебно када се испостави да верују у то што верују не због онога што знају као биолози, него упркос ономе што знају као биолози. То је философски покрет заснован на материјализму… Према томе, то је питање размишљања и, услед тога, то у већој мери спада у моју научну дисциплину него у њихову…”[2]
Професор Џонсон се 1991. појавио са књигом Дарвин на проби (Darwin оп Trial). Његова бистрина у продирању кроз дарвинистичку реторику и логичке основе његове расправе брзо су му прибавили поштовање креациониста и некреациониста, као што су изазвале и гнев упорних еволуциониста, који ни до дана данашњег нису успели да побију ниједан од његових аргумената.
Џонсоново дело надахнуло је многе научнике да отворено поставе своја сопствена тешка питања везана за теорију еволуције. Најпознатији међу њима је професор биохемије, Мајкл Бехе, који је у својој књизи из 1996. године, Дарвинова црна кутија (Darwin’s Black Вох) показао да се нова, запрепашћујућа открића биохемије, ни на који начин не могу прилагодити било којој форми дарвинизма. На основу своје научне области, он износи доказ да су узајамно зависне биохемијске машине морале бити промшиљене. Међутим, будући да није креациониста, он није одлучно идентификовао Промислитеља.
Током 1997. појавила се још једна књига, која је подстицала на размишљање и упутила снажан ударац дарвинизму: Било је то дело др. Ли Шпетнера под називом Није случајно! Израелски биофизичар и стручњак за генетски код, др Шпетнер је провео тридесет година истражујући могућност еволуције на генетском нивоу. Он није доказао само то да случајне мутације никада неће изазвати промене као што тврде еволуционисти, него је и понудио нове научне приступе којима ће се истражити како се појављују варијације унутар строгих генетских ограничења код свих врста организама.
Следеће године објављено је још једно дело чији је допринос био огроман: била је то књига Исконструисани закључак коју је написао Вилијам Дембски, професор математике и философије и недавни преобраћеник у православно хришћанство[3]. На основу математичке вероватноће, Дембски убедљиво показује да неусмерени природни узроци не могу бити објашњење за биолошку комплексност.
Будући да се и даље наставља са таквим доприносима, професор Џонсон их користи да би изнео доказе за постојање Творца. Имајући у позадини политичку теорију, он је веома опрезан стратег. Своје дело и дело оних који су му слични види као стратегију “клина”. “Идеја је”, каже он, “да имате неколико људи који заступају нови начин размишљања и нове идеје. То је веома шокантно и они се служе многим злоупотребама. Ствар је у томе да морате имати неколицину људи који ће много говорити о одређеној теми, скренути на њу пажњу, који ће прихватити казну и целокупну злоупотребу, и тада ћете постићи да ће људи говорити о томе. То ће за њих постати тема коју су навикли да слушају. Тако ћете придобијати све више и више људи и на крају ћете је озаконити као званичан део академских расправа. То је мој циљ: да озаконим аргументе против еволуције а посебно против дарвинистичког механизма и његове привидне стваралачке снаге, да их озаконим као водећу научну и академску тему. Чим то учинимо и чим на њих бацимо светлост, сви ће знати да докази не постоје. Према томе, ми не можемо да пропустимо тај аргумент. Ми смо обавезни да се изборимо за њега. Ми само морамо да га нормализујемо, а то захтева стрпљење и истрајност, и ми то управо и примењујемо.”[4]
Поред тога, професор Џонсон је један од поштовалаца оца Серафима и настојао је да са животом и делом оца Серафима буде упозната и шира јавност[5]. Ми смо му захвални на уводу за ову књигу.


НАПОМЕНЕ:

[1] Tim Stafford, “The Making of a Revolution”, Christianity Today (8 децембар 1997). “Darvinists Squirm under Spotlight: Interview with Phillip E. Johnson”, Citizen Magazine (јануар 1992).
[2] “Darwinists Squirm under Spotlight”, Citizen Magazine (јануар 1992); Jeff Lawrence, “Communique Interview – Phillip E. Johnson”, Communique: A Quarterly Journal (пролеће 1999).
[3] Још један православни хришћанин, који је данас активан у побијању еволуционизма је Џон Марк Рејнолдс, професор философије на Биола Универзитету. У једној недавно (1999) објављеној антологији он тврди: “Оци од првог века надаље у већини случајева говоре о младости земље и износе становиште о свеопштем потопу… Једноставно одбацивање светоотачког гледишта не доликује ниједном мислећем хришћанину” (Moreland and Reynolds, ed., Three views on Creation and Evolution, стр. 97).
[4] Jeff Lavrence: “Communique Interview: Phillip E. Johnson”
[5] Види преглед биографије о. Серафима који је сачинио Филип Е. Џонсон и који је најпре био објављен у Book and Culture (септембар / октобар 1997), а касније и у збирци Џонсонових есеја под називом Objections Sustained, стр, 173-178.

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.