НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

БОЖИЈИ УДАХ У ТЕЛО ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА – ДР АЛЕКСАНДАР КАЛОМИРОС

(Из писма о. Серафиму Роузу о еволуцији човека)

Континуитет и козмичка сотириологија

Наше порекло од животиња, и још даље – од земнога праха, има своје дубоко богословско значење. Ово порекло, овај континуитет бића животиње, који почиње и састоји се од земнога праха, та „лоза“ која иде од неорганске материје до човека чини свезу материјалних створења и непрекинути ланац материјалне [вештаствене] творевине. Без сазнања о материјалном континуитету, односу и узајамној зависности свих неорганских и органских бића ми не можемо разумети ни пад ни васкрсење творевине. Знамо да је свеколика творевина пала у трулежност због непослушности Адамове и, такође, знамо да је свеколика творевина васкрсла у Христу и да ће је Он, приликом Свог Другог доласка, узвисити у стање нетрулежности, да ће се и „сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (Римљ. 8,2122). Зашто творевина заједно уздише са човеком? Ако је човек био независан од остале творевине, зашто је повукао са собом у пад и сва остала створења, увевши их у трулежност? Зашто је због човековог грехопада, чак, и неорганска козмичка материја била осуђена на пропадивост? И, зашто је васкрсење човеково у Христу за последицу имало васкрсење материјалног и неорганског козмоса, тако да сви чекамо „нову земљу и ново небо“ (тј. нови свет)?
Животиње су постале трулежне због човека. Закон џунгле је последица грехопада човековог. Зар би то било тако да оне нису стварно повезане са човеком? Адамов грехопад је сав остали људски род подвргао трулежности и смртности управо због природне везе међу људима, као и због тога што су људи једна природа у многим личностима. Свети Оци описују Адама као корен, корен биљке – људскога рода. „Смрт је кроз Адама ушла у сав његов род, (смрт је ушла) у биљку чији је корен оштећен и због тога се, нужно, осушила и читава биљка.“[1] Адам није био само корен рода људскога, већ и корен свеколике материјалне творевине. Зашто би, дакле, и животиње и читав козмос пали у трулежност да нису били природно и органски повезани са човеком?
Али неко може да постави следеће питање: „Како то да је Адамов грехопад потчинио животиње трулежности и закону џунгле ако су животиње биле створене пре Адама? Како то да су животиње (већ тада) биле подвргнуте последици непослушности, која се још није била догодила? Јер знамо да су животиње умирале, убијале и растрзале једна другу од тренутка када су се појавиле на земљи, а не тек после појаве човека“.
На ово питање се може дати одговор искључиво ако знамо шта је то време. Време је само једна димензија (творевине). Као што постоји јединство козмоса у простору, тако постоји и јединство козмоса у времену. Последице Адамовог грехопада су прожеле свецели козмос како у простору тако и у времену. Животиње су биле потчињене трулежности много пре него што се појавио човек на Земљи. Но, и поред тога оне су биле потчињене трулежности због човека. Они који живе у времену не могу да разумеју ову чињеницу. За њих оно што се догоди у одређеном тренутку постоји искључиво од тог тренутка и надаље, али никако пре тога. Али за Бога, Који је ван времена, оно што се догодило у једном тренутку постоји и пре тог тренутка, и то важи за свеколику творевину, од једне њене хронолошке тачке до друге. Адамов грехопад је био квасац који је заквасио свеколику творевину прошлости и будућности. Васкрсење Христа, као Другог Адама, јесте другачији квасац, Квасац непропадљивости, који је, такође, заквасио свеколику творевину прошлости и будућности…
Ово су тајне које људски мозак не може да разуме, јер је човеку немогуће да мисли изван времена. Али довољно је схватити (да постоји) јединство творевине. Ми смо органски једно са најудаљенијим звездама козмоса и најчудноватијим створењима која живе у океанским дубинама, са световима који су се појавили и ишчезли давно пре стварања Земље и њених становника, са диносаурусима и праисторијским мамутима, као и са живим бићима која можда живе или су, можда, живела на другим планетама или другим сунчевим системима. Ово јединство чини човека господарем и кореном свеколике творевине, блиске или далеке, садашње или прошле.
А то је због тога што је то створењце, које живи на овој малој планети званој Земља, примило од свога Творца нешто што нема ниједно друго биће, ма како савршено, интелигентно или „цивилизовано“ било, а то је образ [икона] Божији.
Човек, господар творевине, уништио је козмос, упрљао „добро“ дело Божије, увео у творевину трулежност и пропадљивост и, на тај начин, ју је потчинио ђаволу. И опет Човек, сада Син Човечији, Богочовек, спасао је свет и узвео га, у Своме Телу, до нетрулежности.
Прославимо Бога због створења Његових која су „добра“ и која, упркос своје палости и трулежности, још увек одражавају величину и славу свога Творца. Погледајмо природу са љубављу, јер она нам је сродна и настала је, такође, од Његове Руке. Човек који воли Бога не може да не воли Његова створења. „Осећам пламену љубав према Христу и према свим створењима Божијим“, пише руски монах у Исповестима ходочасника своме духовном оцу: „Видим да је сав свет око мене препун красоте и доброте. Благодарим Богу за све, за људе, за животиње, за дрвеће, за траву и сва та створења сматрам својим рођацима и видим у њима тајанствену свемоћ Господњу“.
Ово искуство односа са осталим створењима јесте мистичко духовно искуство препуно сладости. То човеково духовно искуство не само да га приближава његовоме Творцу, не само да премошћује јаз између Бога и човека, већ премошћује јаз који је Грехопад отворио како између човека и човека, тако и између човека и осталих створења Божијих, чинећи да човек почиње да осећа дубински однос који га сједињује са свеколиком творевином.
То сам и покушао да вам покажем, и надам се да нећете журити да ми ставите примедбе пре него што добро проучите одломке из светоотачких текстова, које сам за вас превео. Али, када их добро проучите, бићу вам захвалан ако ми напишете ваше примедбе и ја ћу, колико будем могао, одговорити на ваша питања. Главни разлог што сам вам написао овако дугачко писмо јесте да чујем здраво мишљење од моје православне браће тако да будем у стању да исправим код себе свако погрешно тумачење светоотачких текстова. Ово питање је од суштинског значаја. Многи су изгубили своју веру због збрке која влада због тога што многи „теолози“ сматрају за хуљење оно што научници пишу о еволуцији…


НАПОМЕНЕ:

  1. Св. Кирил Александријски, Migne, Р. G. 74, 785.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *