Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

8. Границе биолошке промене

О. Серафим: Све врсте које данас постоје воде порекло у непрекинутом ланцу од исте врсте која је постојала и у прошлости. Познате су нам многе врсте које више не постоје. Међутим, пре него што су изумрле, оне су такође припадале оној истој врсти којој су припадале од почетка.
Унутар сваке врсте живих бића можете да запазите велике промене. На пример, јазавичар и немачки овчар потичу од исте врсте, и један и други припадају псима и способни су да се паре и репродукују. Исто се може рећи и за људске расе: иако изгледају другачије, сви припадају истој врсти.
Они који се називају креационистима не тврде да нема промена. У природи постоји велики број промена, али се оне одвијају унутар одређених граница. Управо због тога се и води расправа о еволуцији и стварању: да ли су границе оштро дефинисане у складу с родовима – који не морају бити исто што и врсте – или све потиче од првобитне органске материје која се развила у различите родове. Чини се да је све што данас знамо о генетском коду противно овој идеји. Организам не може да “еволуира” у нешто што није у складу с његовим генетским кодом[1]. Велики број расправа међу еволуционистима тренутно је усредсређен управо на питање како је то могуће. Ми још нисмо открили како је то могуће[2].


НАПОМЕНЕ:

[1] Тј. у нешто што је изван обима варијација прецизираних од стране ДНК за тај организам. (Изд.)
[2] Најбоља књига посвећена овој теми је Није случајно! чији је аутор др Ли Шпетнер, експерт за генетски код. (Изд.)

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.