НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Постање, стварање и рани човек

Постање, стварање и рани човек

ДРУГИ ДЕО – НАУКА И СВЕТИ ОЦИ

3. Разликовање материјалистичких маштарија и научних истина

Епископ Игњатије Брјанчанинов (1807-1867)[1] учи да је данас за истинску философију неопходно познавање како истинског хришћанства тако и истинске науке, јер се без тога не може направити разлика између материјалистичких маштарија и научне истине. Он пише:
„Било би пожељно да неки православни хришћани, након што изуче примењене науке, изуче основе подвижништва Православне Цркве и да човечанству завештају истинску философију утемељену на поузданом знању, а не на произвољним хипотезама. Грчки мудрац Платон је забрањивао бављење философијом без претходног изучавања математике. То је истински поглед на ствари. Без претходног изучавања математике, заједно са другим наукама које су засноване на њој, као и без делатног и облагодаћеног познавања хришћанства, немогуће је да се у наше време постави исправан философски систем. Многи који се сматрају познаваоцима философије а да се при том претходно нису упознали с математиком и природним наукама сукобиће се с произвољним маштаријама и хипотезама у делима материјалиста и ни на који начин неће бити у стању да их разликују од знања изведеног из саме науке, као што ни на који начин неће моћи ни да дају задовољавајући одговор и процену најбесмисленијих бунцања било ког сањара. Они врло често бивају привучени овим бунцањима која их могу одвести до потпуне заблуде, будући да их прихватају као посведочену истину.“[2],[3]


НАПОМЕНЕ:

  1. У својој књизи Душа после смрти о. Серафим пише о епископу Игњатију: „Он је вероватно био први велики православни богослов који је отворено морао да се суочи са оним истим проблемом који се толико заоштрио у наше сопствено време: како да се сачува веродостојно хришћанско предање и учење у свету који је постао потпуно стран Православљу и тежи или да га искорени и порекне или да га „поново протумачи“ како би га ускладио са секуларним начином живота и размишљања. Будући потпуно свестан римокатоличког и осталих западњачких утицаја који су још у његово време покушавали да „модернизују“ Православље, епископ Игњатије се припремио за одбрану Православља како дубоким понирањем у веродостојне изворе Православља (чија је учења упијао у неким од најбољих православних центара свога времена) тако и зближавањем са научном и књижевном културом његовог века (похађао је техничку школу а не богословију). Наоружавши се на тај начин и познавањем православног богословља и световним знањем, посветио је живот одбрани изворног Православља и указивању на модерна одступања од њега. Нећемо претерати ако кажемо да током 19. века ниједна друга православна земља није имала таквог бранитеља Православља пред искушењима и заблудама модерног доба.“ (Изд.)
  2. Епископ Игњатије Брјанчанинов, Дела, том 3, с. 125.
  3. Занимљиво да је епископ Игњатије ово написао приближно у исто време кад је у Енглеској изашло Дарвиново Порекло врста. (Изд.)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *