Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – РАСЕЈАВАЊЕ НАРОДА

3. Вавилонска кула

11: 12 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи. А кад отидоше од истока нађоше равницу у земљи Сенарској и населише се онде.

Очигледно је да се ово догодило пре потомака поменутих у десетом поглављу, кад човечанство још увек није било расејано. Синовису почели да рађају своје потомство, али је очигледно да је човечанство још увек углавном било сконцентрисано у овој области. Још увек су имали један језик и били једномислени. Сенар је вавилонска долина, код Тигра и Еуфрата.

11: 34 Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке уместо камена и смола земљана (битумен) уместо креча. После рекоше: хајде да сазидамо град и кулу којој ће врх бити до неба, па да стекнемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

Они су већ знали за пророчанство да ће се човек расејати по васцелој површини земаљској. Покушали су да иза себе оставе велико име: огроман споменик који ће доказати да смо надмоћна бића. То се често понављало током људске историје: царство Александра Великог, комунистички режим, Хитлеров хиљадугодишњи Рајх и сл[1]. Иза свега тога крије се грех гордости.
Овакве куле познате су из вавилонско- асирске историје и неке од њих сачувале су се и до данас. Називају се зигурати: то су храмови с олтарима на врху. Јован Златоусти каже су оне симболи човекове решености да не остане у границама које му је Бог поставио. Човек је пожелео да од самога себе начини бога, да се самообожи. У наша модерна времена, изображења ове идеје можемо пронаћи у облакодерима. Основна идеја је да се изгради нешто више од свега што је раније подигнуто. Можете да се попнете на врх, где је клима сасвим другачија од оне у подножју. Уколико доле пада киша, ви на врху можете да будете изнад облака, на сунцу. У једанаестом поглављу видимо да је пет стотина година након потопа човечанство поново постало искварено и гордо. Каже се да су људи тада говорили једним језиком и једнаким речима. Сви су се сложили у једној ствари: да би требало да постану славни.
То се и данас догађа у човечанству. Постоји неколико изузетака, људи који се не слажу с оним што се дешава. Међутим, људи су углавном или сагласни с оним што се дешава или су пак на неки други начин привучени великом плану за изградњу раја на земљи: комунистичко друштво или лагодна владавина овоземаљских вредности. Бог је заборављен. Човечанство то поново чини. А уколико то човек чини, шта ће учинити Бог? Он је обећао да неће уништити земљу као што је то раније урадио. Према томе, наћи ће неке друге начине да заустави човека: поморе, несреће, земљотресе, вулкане. У овом случају помешао је њихове језике.

11: 5 А Господ сиђе да види град и кулу коју зидаху синови човечији.

То наравно не значи да пре тога “није видео”. Тиме се наглашава да је врло пажљиво мотрио да би се уверио шта се догађа. Он не кажњава без знања.

11: 6 И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.

Другим речима, и даље су били горди и предузели су ово огромно дело против Бога.

11: 7 Хајде да сиђемо и да им пометемо језик, да не разумеју један другога шта говоре.

Кад Бог каже “хајде да сиђемо”, коме говори? То је исто као и у почетку кад је рекао: “хајде да начинимо човека”. То је разговор између Лица Свете Тројице.

11: 8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, и напустише зидање града и куле.

Свети Јован Златоусти о томе каже: “Уколико би сада, искористивши предност таквог јединства у идејама и језику, људи пали у такву махнитост, зар током времена не би учинили и нешто горе? Ништа не би било у стању да спречи њихове напоре. Напротив, они би стремили да остваре своје намере, уколико не би били одмах били кажњени за своје бестидне подухвате.”[2]
Управо због тога човек и очекује да се нешто такво догоди савременом човечанству. Људи све више и више нагињу ка злу и гордим подухватима који потпуно искључују Бога.[3]

11: 9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Име тог града је Вавилон, што значи “пометња”.
То је истински почетак света који познајемо: расејаног по васцелој површини земље, сваки у свом народу и са својим језиком.

11: 10-26 Ово је племе Симово: бејаше Симу сто година кад роди Арфаксада, друге године после потопа. А родивши Арфаксада поживе Сим пет стотина година рађајући синове и кћери. А Арфаксад поживе тридесет пет година и роди Салу. А родивши Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. А Сала поживе тридесет година и роди Евера. А родивши Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. А Евер поживе тридесет четири године и роди Фалека. А родивши Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери. А Фалек поживе тридесет година и роди Рагава. А родивши Рагава поживе Фалек двеста девет година, рађајући синове и кћери. А Рагав поживе тридесет и две године и роди Серуха. А родив Серуха поживе Рагав двеста седам година, рађајући синове и кћери. А Серух поживе тридесет година и роди Нахора. А родивши Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери. А Нахор поживе двадесет и девет Година и роди Тару. А родивши Тару поживе Нахор сто деветнаест година, рађајући синове и кћери. А Тара поживе седамдесет Година и роди Авраама, Нахора и Арана.

Ово су потомци Симови до Авраама, новог изабраника Божијег, чији ће потомци постати велики народ.





НАПОМЕНЕ:

Нови светски поредак је најновија “Вавилонска кула” (нап. прир).
[2] Свети Јован Златоусти, Омилије на Књигу Постања, 30; 4
Будући да се о. Серафим упокојио 1982, ми можемо да видимо даље резултате тих гордих подухвата. Посебно се данас, у време развоја електронских медија, запажа да се свет, први пут после изградње вавилонске куле, претворио у Једна уста – не само због једног језика, него и због једног духа, једне идеје и једног начина размишљања. То указује да је суд Божији поново “пред вратима”, као што је био и у време Вавилонске куле.



One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.