Постање, стварање и рани човек

ТРЕЋИ ДЕО – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању

13. Природа Раја

О. Серафим: Пре него што започнемо ново поглавље, може ли неко да изнесе резиме о томе шта је био земаљски Рај?

Слушалац: Као што знамо, то није био вештаствени свет, иако то није била ни духовна сфера, него нешто између тога. Било је то прочишћеније физичко место.

О. Серафим: Да. А да ли се налазио на небу или на земљи?

Слушалац: Ни на једном ни на другом. Мислим да је био уздшнут изнад земље.

О. Серафим: Да, али је, у суштини, он у почетку био део земље, чак и ако би то могло бити неко узвишеније место. А сада?

Слушалац: То је у ствари место, иако тамо не можете да дођете на световни, географски начин.

О .Серафим: Да ли је неко био тамо током последњих неколико хиљада година?

Слушалац: Покајани разбојник (Лк,43).

О. Серафим: То је тачно, али он се није вратио да би нам казивао о томе. Да ли се неко вратио?

Слушалац: Свети Андреј Христа ради јуродиви, из Константинопоља.

О. Серафим: Да. И ко још?

Слушалац: Био је и један манастирски кувар.

О. Серафим: Да, свети Ефросиније Кувар.

Слушалац: Да ли су неки oд њих споменути у књизи “Душа после смрти”?

О. Серафим: Да, тамо је споменуто неколико оних који су се вратили да би нам причали о томе. Као и свети Павле, и они кажу да нису у стању да тачно изразе оно што су тамо видели. Они нам дају неке описе Раја (св. Андреј, на пример, прича о дрвећу и о прекрасном врту, а изнад свега о самом том небу), али да се то толико налази изван нашег уобичајеног искуства да нису у стању да много говоре о томе. Они су видели стање у којем би требало да будемо у будућем веку.
Рај је био посебно место на земљи које је, према св. Јефрему Сиријском, створено заједно с биљкама, трећег дана. Шестога дана Бог је овде настанио човека. То је првобитно било место на земљи, као да је требало да покаже да је човек предодређен да се са земље узнесе на небо. Рај није био у потпуности вештаствен: био је од префињеног вештаства које ми не разумемо. Међутим, услед човековог пада, догодило се као да је тај небески вид земље – посебан део првобитне земље – ишчезао из нашег видокруга, иако смо још увек у могућности да му се вратимо. Истовремено је, након пада, првобитна земља постала пропадљива.

Слушалац: Kaдa je, према Светим Оцима, створен пакао? Да ли је створен онда кад је створено небо или кад је створена земља?

О. Серафим: Пакао није био стварно створен, као што ни зло није стварно створено. Пакао је једноставно стање и место у које су пали побуњени ангели. Другим речима, они су га, у извесном смислу, сами створили. Свето Писмо говори о месту “припремљеном за ђавола и ангеле његове” (Мт. 25,41), али се у њему ништа не говори о томе како је оно настало. Нама нису саопштене појединости нити о ангелима нити о њиховом паду. Постоје само кратки наговештаји ту и тамо. Очигледно је да се то догодило пре него што се змија појавила у Књизи Постања.
Има ли још питања? Да ли је тешко схватити идеју о нечему што није ни сасвим вештаствено ни сасвим духовно?

Слушалац: Ми смо навикнути да размишљамо дуалистички: или вештаствено (материјално) или духовно.

О. Серафим: То је тачно. У будућем веку ћемо имати тела, али ће та тела бити духовна. То ће бити место које је слично првобитном Рају, иако је Рај очигледно био “грубљи”, односно, релативно вештаствен. Будућа сфера ће бити духовно обитавалиште, иако ће се истовремено у њој налазити тела[1]. Шта је први пример таквог тела?

Слушалац: Васкрсли Христос.

О. Серафим: Да, васкрсло тело Христово које је могло да пролази кроз врата и кроз зидове. Он је био у стању да остави утисак да једе, иако није имао потребе за јелом. Имао је ране које су се могле додирнути. Па ипак, изгледао је толико другачије да Га ученици нису препознали кад су Га угледали. Било је то тајинствено стање. И поред тога, оно је повезано с телом.

Слушалац: Да Адам и Ева нису пали, да ли би Адам и без Христа узнапредовао до стања савршенства?

О. Серафим: Теоретски, можете да размишљате на тај начин. Друго је питање да ли би Христос уопште дошао. Бог је благовремено знао шта је желео да учини и знао је на који ће се начин ствари развијати. А ствари су се развијале тако да је Христос дошао. Он, међутим, не би морао да дође да нас избави да Адам није сагрешио.
То је, наравно, веома дубоко и далекосежно. Касније ћу навести неколико служби које говоре о томе. Црквено богословље нам се стално преноси кроз службе, јер је то оно што нас подсећа одакле смо дошли и куда идемо.


НАПОМЕНЕ:

[1] Св. Симеон Нови Богослов говори о обновљеној творевини у будућем веку: “Читав свет ће постати савршенији него што то иједна реч може да опише. Поставши духовни и божанствен, сјединиће се с умним (духовним) светом: биће то извесни духовни Рај, Небески Јерусалим, неотуђиво наслеђе синова Божијих” (45. омилија у Првоствореном човеку, с. 104-105). (Изд.)

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.