NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

13. Priroda Raja

O. Serafim: Pre nego što započnemo novo poglavlje, može li neko da iznese rezime o tome šta je bio zemaljski Raj?

Slušalac: Kao što znamo, to nije bio veštastveni svet, iako to nije bila ni duhovna sfera, nego nešto između toga. Bilo je to pročišćenije fizičko mesto.

O. Serafim: Da. A da li se nalazio na nebu ili na zemlji?

Slušalac: Ni na jednom ni na drugom. Mislim da je bio uzdšnut iznad zemlje.

O. Serafim: Da, ali je, u suštini, on u početku bio deo zemlje, čak i ako bi to moglo biti neko uzvišenije mesto. A sada?

Slušalac: To je u stvari mesto, iako tamo ne možete da dođete na svetovni, geografski način.

O .Serafim: Da li je neko bio tamo tokom poslednjih nekoliko hiljada godina?

Slušalac: Pokajani razbojnik (Lk,43).

O. Serafim: To je tačno, ali on se nije vratio da bi nam kazivao o tome. Da li se neko vratio?

Slušalac: Sveti Andrej Hrista radi jurodivi, iz Konstantinopolja.

O. Serafim: Da. I ko još?

Slušalac: Bio je i jedan manastirski kuvar.

O. Serafim: Da, sveti Efrosinije Kuvar.

Slušalac: Da li su neki od njih spomenuti u knjizi „Duša posle smrti“?

O. Serafim: Da, tamo je spomenuto nekoliko onih koji su se vratili da bi nam pričali o tome. Kao i sveti Pavle, i oni kažu da nisu u stanju da tačno izraze ono što su tamo videli. Oni nam daju neke opise Raja (sv. Andrej, na primer, priča o drveću i o prekrasnom vrtu, a iznad svega o samom tom nebu), ali da se to toliko nalazi izvan našeg uobičajenog iskustva da nisu u stanju da mnogo govore o tome. Oni su videli stanje u kojem bi trebalo da budemo u budućem veku.
Raj je bio posebno mesto na zemlji koje je, prema sv. Jefremu Sirijskom, stvoreno zajedno s biljkama, trećeg dana. Šestoga dana Bog je ovde nastanio čoveka. To je prvobitno bilo mesto na zemlji, kao da je trebalo da pokaže da je čovek predodređen da se sa zemlje uznese na nebo. Raj nije bio u potpunosti veštastven: bio je od prefinjenog veštastva koje mi ne razumemo. Međutim, usled čovekovog pada, dogodilo se kao da je taj nebeski vid zemlje – poseban deo prvobitne zemlje – iščezao iz našeg vidokruga, iako smo još uvek u mogućnosti da mu se vratimo. Istovremeno je, nakon pada, prvobitna zemlja postala propadljiva.

Slušalac: Kada je, prema Svetim Ocima, stvoren pakao? Da li je stvoren onda kad je stvoreno nebo ili kad je stvorena zemlja?

O. Serafim: Pakao nije bio stvarno stvoren, kao što ni zlo nije stvarno stvoreno. Pakao je jednostavno stanje i mesto u koje su pali pobunjeni angeli. Drugim rečima, oni su ga, u izvesnom smislu, sami stvorili. Sveto Pismo govori o mestu „pripremljenom za đavola i angele njegove“ (Mt. 25,41), ali se u njemu ništa ne govori o tome kako je ono nastalo. Nama nisu saopštene pojedinosti niti o angelima niti o njihovom padu. Postoje samo kratki nagoveštaji tu i tamo. Očigledno je da se to dogodilo pre nego što se zmija pojavila u Knjizi Postanja.
Ima li još pitanja? Da li je teško shvatiti ideju o nečemu što nije ni sasvim veštastveno ni sasvim duhovno?

Slušalac: Mi smo naviknuti da razmišljamo dualistički: ili veštastveno (materijalno) ili duhovno.

O. Serafim: To je tačno. U budućem veku ćemo imati tela, ali će ta tela biti duhovna. To će biti mesto koje je slično prvobitnom Raju, iako je Raj očigledno bio „grublji“, odnosno, relativno veštastven. Buduća sfera će biti duhovno obitavalište, iako će se istovremeno u njoj nalaziti tela[1]. Šta je prvi primer takvog tela?

Slušalac: Vaskrsli Hristos.

O. Serafim: Da, vaskrslo telo Hristovo koje je moglo da prolazi kroz vrata i kroz zidove. On je bio u stanju da ostavi utisak da jede, iako nije imao potrebe za jelom. Imao je rane koje su se mogle dodirnuti. Pa ipak, izgledao je toliko drugačije da Ga učenici nisu prepoznali kad su Ga ugledali. Bilo je to tajinstveno stanje. I pored toga, ono je povezano s telom.

Slušalac: Da Adam i Eva nisu pali, da li bi Adam i bez Hrista uznapredovao do stanja savršenstva?

O. Serafim: Teoretski, možete da razmišljate na taj način. Drugo je pitanje da li bi Hristos uopšte došao. Bog je blagovremeno znao šta je želeo da učini i znao je na koji će se način stvari razvijati. A stvari su se razvijale tako da je Hristos došao. On, međutim, ne bi morao da dođe da nas izbavi da Adam nije sagrešio.
To je, naravno, veoma duboko i dalekosežno. Kasnije ću navesti nekoliko službi koje govore o tome. Crkveno bogoslovlje nam se stalno prenosi kroz službe, jer je to ono što nas podseća odakle smo došli i kuda idemo.


NAPOMENE:

  1. Sv. Simeon Novi Bogoslov govori o obnovljenoj tvorevini u budućem veku: „Čitav svet će postati savršeniji nego što to ijedna reč može da opiše. Postavši duhovni i božanstven, sjediniće se s umnim (duhovnim) svetom: biće to izvesni duhovni Raj, Nebeski Jerusalim, neotuđivo nasleđe sinova Božijih“ (45. omilija u Prvostvorenom čoveku, s. 104-105). (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *