NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

DRUGI DEO – KRATKA KRITIKA EVOLUCIONOG MODELA

Primedba izdavača: Ovo poglavlje je transkribovano sa traka na kojima su snimljena predavanja o. Serafima održana tokom njegovog „Kursa pravoslavnog opstanka“ u leto 1975. godine. Podnaslovi i izvesni dodaci koji se nalaze u tekstu preuzeti su iz njegovih pripremnih beležaka za ovaj kurs. Dodaci su preuzeti i iz prethodnih predavanja održanih tokom ovog kursa i predstavljaju neophodnu pozadinu za raspravu koja je ovde izložena.

1. Uvod

Sada smo došli do ključnog pojma koji je od najvećeg značaja za razumevanje kako religioznog tako i svetovnog gledišta savremenog čoveka. Ta ideja je krajnje složena i ovde možemo dati samo skicu problema koji su uključeni u ovo pitanje.
Poreklo vrsta Čarlsa Darvina pojavilo se 1859. godine i odmah ga je prihvatilo mnogo ljudi, tako da je ovo delo ubrzo postalo veoma popularno. Ljudi kao T. X. Haksli i Herbert Spenser u Engleskoj ili Ernst Hekel (pisac Zagonetke svemira, 1899) u Nemačkoj a zajedno s njima i drugi, popularisali su Darvinove ideje i učinili ih samim središtem svoje filosofije. Čini se da to sve objašnjava. Naravno, ljudi kao Niče sakupili su te ideje i iskoristili ih za svoja takozvana duhovna proročanstva. Na taj način su ljudi, koji su bili u glavnoj školi zapadne misli – a to je bio racionalizam – prihvatili evoluciju. Može se reći da je evolucionizam sve do današnjeg dana središnja dogma „naprednih“ mislilaca, ljudi koji žive u skladu s vremenom.
Međutim, od samog početka postojali su i ljudi koji su ga osporavali. U Darvinovo vreme živeo je rimokatolički mislilac, Džordž Džekson Mivart (pisac knjige O postanju vrsta, 1871) koji je verovao u evoluciju, ali ne i u Darvinovu ideju prirodne selekcije. To je Darvina dovelo do očajanja, budući da je Mivart otkrio da se Darvinova ideja ne može dokazati. Tokom poslednjih deset do trideset godina pojavilo se mnoštvo kritičkih saopštenja o evoluciji, poteklih iz objektivne tačke gledišta. Kao što pokazuju ovi radovi, većina onih knjiga koje podržavaju evoluciju započinje izvesnim premisama i pretpostavkama proisteklim iz naturalističkog stanovišta.
Sada u San Dijegu postoji čak i društvo koje je nazvano Institut za istraživanje Stvaranja (Institute for Creation Research) koje je istupilo s nekoliko izvrsnih knjiga. Oni sami su religiozni, ali imaju nekoliko knjiga u kojima o evoluciji raspravljaju sasvim objektivno a ne sa verske tačke gledišta. Oni kažu da postoje dva modela za poimanje svemira: jedan je model evolucije, a drugi model stvaranja. Oni su prihvatili svedočanstvo o starosti zemlje – kao što su geološki slojevi i sl. – i pokušavaju da razjasne koji im model odgovara. Otkrili su takođe da se moraju načiniti manje korekcije ukoliko se sledi model stvaranja, odnosno ako postoji Bog koji je u početku sve stvorio i ako zemlja nije stara milijardama godina nego samo nekoliko hiljada godina. S druge strane, model evolucije zahteva mnoge i značajne korekcije. U tom pogledu, on se može uporediti sa starim modelom ptolomejskog svemira (nasuprot kopernikanskom)[1]. Kao i ptolomejski model, i model evolucije se sada dokazuje kao glomazan.
Neki od članova ovog Inst ituta putuju na razne univerzitete. Za poslednjih godinudve, održali su nekoliko rasprava pred hiljadama slušalaca na univerzitetima u Tenesiju, Teksasu itd. Postojalo je veoma veliko interesovanje. Oni koji su branili evoluciju nisu bili u stanju da iznesu pouzdane dokaze kojima će je podržati. Štaviše, u nekim tačkama bili su zatečeni u nepoznavanju nedavnih otkrića u paleontologiji.
Postoje veoma obrazovani i učeni ljudi koji brane oba stanovišta. Ovde nećemo čak ni raspravljati o pitanju ateističke evolucije jer je to očigledno filosofija bezumnika[2], ljudi koji veruju da ćete, kako kaže Haksli, davši grupi majmuna pisaće mašine, prema zakonu slučajnosti od njih na kraju dobiti Enciklopediju Britaniku ukoliko im date dovoljno vremena za to – ako ne milione, onda milijarde godina. Neki su evolucionu teoriju razmatrali u skladu sa zakonom slučajnosti i otkrili da se takve stvari nikada ne bi dogodile. Svako ko u to poveruje može da poveruje u bilo šta.
Mnogo ozbiljnija rasprava vodi se između teističke evolucije, odnosno gledišta da je Bog stvorio svet koji je zatim evoluirao, i hrišćanskog gledišta. Ovde moramo reći i da je protestantsko fundamentalističko gledište u mnogim slučajevima neispravno, jer fundamentalisti ne znaju kako da tumače Sveto Pismo. Oni, na primer, tvrde kako Knjigu Postanja treba doslovno shvatiti a to se ne može učiniti. Sveti Oci nam govore koje delove treba shvatiti doslovno, a koje ne.
Prvi nesporazum koji se mora razjasniti pre nego što uopšte počnemo da raspravljamo o ovom pitanju jeste onaj koji zahteva da napravimo razliku između evolucije i varijacije, a što uzrokuje da mnogi ljudi zaborave na suštinu. Varijacija je proces na osnovu kojeg ljudi stvaraju različite hibride graška, različite rase mačaka itd. Na primer, nakon pedeset godina eksperimenata, pojavila se nova rasa mačke, nastala ukrštanjem sijamske i persijske, koju su nazvali himalajska mačka. Ona ima dugu dlaku kao persijska mačka, dok njene boje odgovaraju bojama sijamske mačke. To se najpre slučajno dogodilo, ali ta mačka nikada nije bila u stanju da se reprodukuje u čistom obliku. Tek sada, nakon tolikih godina eksperimentisanja, pojavila se nova rasa, koja je uistinu sposobna za razmnožavanje. Osim toga, postoje i različite rase pasa, različite vrste biljaka, kao i različite „rase“ ljudi koje se međusobno razlikuju: Pigmeji, Hotentoti, Kinezi, severni Evropljani – sve su to različiti tipovi ljudskih bića koje potiču od istog pretka. Prema tome, pitanje varijacija je jedna stvar, i mora se razlikovati od evolucije[3].
Nema sumnje da postoji mnoštvo varijacija u okviru jedne vrste stvorenja, ali te varijacije nikada ne stvaraju nešto novo; one jednostavno stvaraju različite varijetete među mačkama, psima, mahunarkama ili ljudima. U suštini, to je u većoj meri činjenica koja govori protiv evolucije nego u njenu korist jer još niko nikada nije bio u stanju da se pojavi sa novom vrstom stvorenja. Različite „vrste“ – a ovaj termin je sam po sebi potpuno proizvoljan – u većini slučajeva nisu u stanju da jedna sa drugom daju potomstvo. I u onih nekoliko slučajeva gde je to uspelo, to potomstvo nije u stanju da se dalje reprodukuje. Zbog toga sveti Amvrosije Mediolanski (Milanski) kaže: „To ti je primer, čoveče, da prestaneš da se mešaš u puteve Gospodnje. Bog smatra da sva stvorenja treba da budu razdvojena“.


NAPOMENE:

  1. Ptolomejski model je tvrdio da se Sunce i planete okreću oko zemlje. Zamenio ga je kopernikanski model, koji je utvrdio da se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca. (Izd.)
  2. Reče bezumnik u srcu svome: nema Boga (Ps. 14; 1). (Izd.)
  3. U svojim beleškama, o. Serafim piše: „Prostonarodni duh prihvata obične ‘varijacije’ kao dokaz za mnogo krupnije pitanje ‘evolucije’. Naučnicima prepuštamo da definišu granice promene koja je za njih vidljiva. Prema svojoj grandioznoj zamisli, evolucija kao takva ne može se dokazati malim varijacijama koje su vidljive za današnju nauku…“
    „Neka naučnici definišu granice varijacije i neka reč i pojam ‘evolucija’ koriste objašnjavajući promenu – ali neka napuste metafizičke šeme koje nastoje da male promene primene na sveobuhvatno načelo. Ako je to istina, neka se onda do toga dođe prirodno i na osnovu podataka, umesto da se činjenicama nameće određeno tumačenje.“ (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *