NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – ŽIVLJENJE IZVAN RAJA

1. Adamovo izgnanstvo

Četvrto poglavlje počinje Adamovim izgnanstvom. Gde je Adam proteran? U grčkom tekstu Knjige Postanja čitamo: I izgna Adama, i nastani ga nasuprot Raju naslade (Post.3,23).
Budući da je Raj, kao što smo videli, stvarno mesto, tako je i zemlja gde je Adam izbačen bila stvarno mesto, nedaleko od Raja. U 2. poglavlju Knjige Postanja (st.78) videli smo da je Adam stvoren od zemlje a zatim uveden u Raj, tako da je sada bio izgnan na mesto gde je i stvoren. Sveti Oci su iznenađujuće „geografični“ u pogledu ovog mesta, za koje su smatrali da se nalazi u blizini Raja, pa čak i u njegovom vidokrugu, nudeći duhovne pogodnosti koje će za poznije čovečanstvo biti izgubljene. Sveti Jefrem Sirijski piše:
„Kad je Adam sagrešio, Bog ga je izgnao iz Raja, ali mu je On u Svojoj dobroti dao da obitava izvan granica Raja, u dolini pored Raja. Međutim, ljudi su i tu grešili, i zbog toga su bili rasejani…
Porodica dvojice braće se razdvojila: Kain je otišao i počeo da živi u zemlji Naidskoj, niže od mesta u kojima su živele Sitova i Enohova porodica. Međutim, potomci onih koji su živeli gore i bili nazivani sinovima Božijim napustili su svoju zemlju, sišli dole i stupili u brak sa kćerima ljudskim, kćerima onih što su živeli dole.“[1]
Ovoj temi vratićemo se ponovo kad budemo govorili o šestom poglavlju Knjige Postanja. Sada ćemo primetiti samo to da se Adamovo stanje izvan Raja – koje je potrajalo do kraja njegovog dugog života, a u kakvom su verovatno živeli i njegovi potomci do potopa – u velikoj meri razlikovalo od stanja u kakvom se danas nalazi palo čovečanstvo. Mi ćemo tokom ovog kursa ispitati neke od fizičkih karakteristika te razlike. Ovde ćemo istaći samo duhovnu korist od obitavanja u neposrednoj blizini Raja, od mogućnosti da se još uvek vidi mesto i stanje od kojeg je čovek otpao i u koje je prizvan da se vrati. Sveti Jovan Zlatousti piše:
„Čak i u slučaju da je pogled na Raj izazivao u Adamu nepodnošljiv bol, on mu je istovremeno doneo i veliku korist: stalni pogled na Raj poslužio je ožalošćenome kao upozorenje za budućnost, kako ne bi ponovo pao u isti prestup.“[2]
Videvši da je Raj još uvek tamo, Adam je na neki način još uvek blizak Bogu; on ni približno nije bio onako daleko od Boga koliko će to čovečanstvo kasnije postati. Osim toga, on je duhovno mogao da sagleda i da vidi šta je izgubio. Prema tome, možete da pretpostavite da je Adam bio u stanju pokajanja i podviga. On je jednom pao i bio lišen svog prvobitnog stanja: gledajući Raj koji je izgubio, trebalo je da sada bude manje iskušavan.
Ovo učenje izloženo je i u bogosluženju Pravoslavne crkve na Nedelju praštanja, kada se pravoslavnim hrišćanima, kao nadahnuće za pokajanje i kao priprema za stupanje u podvig Velikog posta, daje izobraženje Adama koji sedi izvan Raja i posmatra ono što je izgubio:
‘Adam seđaše ispred Raja i, oplakujući svoju golotinju, jecaše: „Avaj meni, zlobnom prevarom bejah nagovoren i zaveden, i sad sam izgnan iz slave…“ („Slava“ na Gospodi vozvah“)[3]


NAPOMENE:

  1. Sveti Jefrem Sirijski, Raj, 1
  2. Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 18; 3
  3. Mati Marija i arhimandrit Kalist Ver, prevod Velikoposnog Trioda, s. 169.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *