NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – ŠEST DANA STVARANJA

3. Dan treći (Post. 1; 9-13)

1: 9-10 Potom reče Bog: neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako. I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog daje dobro.

Tokom svakog dana Postanja data je zapovest koja je od tada postala prirodni zakon. Počev od prvog dana započelo je smenjivanje dana i noći, a od trećeg dana započelo je neprestano kretanje vode. Prema tome, rečeno je: „Neka se sabere voda. Zapoveđeno je da voda teče i ona, podsticana ovom zapovešću, nikad ne posustaje.“[1]
Mi koji smo gordi na svoje naučno znanje padamo u iskušenje da razmišljamo kako se to dogodilo. Da li se voda ulivala u podzemne basene? Da li se zemlja podigla? Sveto Pismo ne govori o tome i iz tog razloga i Sveti Oci kažu malo toga o ovoj temi. Sveti Amvrosije piše: „Preko onoga što je On učinio, a što nisam mogao da doznam na osnovu Pisma, prešao sam kao preko tajinstva, kako ne bih podstakao druga pitanja koja bi se nadovezala na tu tačku. Bez obzira na to, na osnovu Pisma utvrdio sam da je Bog mogao da proširi nizije i otvorene ravnice, budući da je On Sam rekao: ja ću ići pred tobom i puteve neravne poravniti (Is.45,2).“[2]
U vezi s istim pitanjem kako se odigravalo Stvaranje, sveti Grigorije Nisijski poučava: „Što se tiče pitanja kako je nastala svaka pojedina stvar, moramo ga u celosti odstraniti. Čak i u slučaju onih stvari koje su u domenu našeg razumevanja i koje možemo čuvstveno opaziti, nemoguće je da se putem rezonovanja shvati „kako“ je došlo do nastanka neke pojave (srenomena), tako da su čak i sveti i nadahnuti ljudi takva pitanja smatrali nerešivim. Tako, na primer, apostol kaže: Verom saznajemo da su svetovi sazdani rečju Božijom, tako da je vidljivo postalo od nevidljivoga (Jevr. 11,3). Dok apostol potvrđuje da on svojom verom prihvata da je svet i sve što je u njemu stvoreno voljom Božijom, on se, s druge strane, odriče istraživanja „kako“ je stvoreno… hajde da i mi, sledeći apostolski primer, bez oklevanja odbacimo pitanje „kako“ u pogledu svake pojedine stvari, samo uzgred primetivši da se svako kretanje volje Božije pretvara u stvarnost istog trenutka kad to On blagoizvoli, i da Njegova namera odmah biva ostvarena u prirodi.“[3]
Prema tome, u svemu što se tiče Šest dana Postanja Sveti Oci predlažu nekoliko pretpostavki (i uvek su veoma oprezni) vezano za pitanje kako je Bog stvarao. Isto tako, trebalo bi da se i mi uzdržimo da naša (više nego skromna) znanja vezana za sadašnju tvorevinu projektujemo na prvostvoreni svet.
Kopno se pojavilo na zapovest Božiju, a ne usled nekog prirodnog procesa. Sveti Amvrosije piše: „Po svemu sudeći, bilo je predodređeno da zemlju isuši ruka Božija a ne sunce, jer je zemlja postala suva i pre nego što je sunce bilo stvoreno. Zbog toga i David razdvajanje more od kopna pripisuje Gospodu Bogu i kaže: Jer je Njegovo more i On ga je stvorio, i kopno su ruke Njegove sazdale (Ps.94,5).“[4]

1: 11-13 Opet reče Bog: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo. I bi tako. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi seme po svojim vrstama, i drvo koje rađa rod, u kojem je seme Njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro. I bi veče u bi jutro, dan treći.

Sveti Oci su jednodušni u isticanju čudesne prirode tvorevine Trećeg dana. Sveti Vasilije poučava: „Neka iznikne iz zemlje trava. Da bi se držala zakona svog Tvorca, zemlja je istoga trena započela sa klijanjem, prošavši kroza sve stupnjeve rasta biljaka, te je dovela rastinje pravo do savršenog obličja. I pojaviše se livade prebogate visokom travom, a po plodnim ravnicama talasalo se zelenilo, pružajući lelujanjem klasja prizor poput uzburkanoga mora. I svakakvo bilje, i sve vrste zelja, i što u strukovima raste, i što bobice donosi, sve je to u izobilju prekrivalo zemlju… I drvo rodno, veli, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme Njegovo na zemlji. Na ove reči nagrnuše sve šikare zemaljske, i stade da buja svakovrsno drveće: ono kojem je u prirodi da se uzdigne do najviših visina, kao jele i kiparisi i borovi; i svo žbunje najednom postade bogato granjem i lišćem; i pojaviše se takozvane ukrasne biljke od kojih se venci pletu, kao ruža i mitra i lovor. Sve to nastalo je u jednom vremenskom trenu, iako ga prethodno ne beše na zemlji, i stupilo je u biće svako po svojim osobinama…“[5]
Sveti Jefrem odlučno tvrdi: „Biljke su, u vreme svog stvaranja, porođene u jednom jedinom trenutku, iako je izgledalo da su se mesecima razvijale. Isto tako je i drveće, koje je u vreme svog postanja porođeno u toku jednog dana, svojim savršenstvom i od plodova otežalim granama izgledalo kao da se godinama razvijalo.“[6]
Sveti Grigorije Nisijski takođe naglašava da ono, što je stvorio Bog, nisu bila puka semena ili mogućnost rasta nego stvarne tvorevine kakve i mi poznajemo. Semena su potekla od tih prvostvorenih biljaka: „Iz saopštenja Pisma o prvoj tvorevini doznajemo da je zemlja iz sebe najpre pustila ‘zelenu travu’ i da je tada iz tog bilja poteklo seme iz kojeg je, opet, kada je bilo bačeno u zemlju, ponovo ponikla ona prvobitna biljka… kao što vidimo, u početku nije klas potekao iz zrna, nego je zrno poteklo iz klasa i da, nakon toga, klas izrasta iz zrna.“[7]
Kao što Sveti Oci na više mesta ponavljaju, biljke i drveće pojavili su se na zemlji pre nego što je nastalo sunce. Tako sveti Jovan Zlatousti piše:
„Zato ti /Pismo/ i pokazuje da je sve bilo ispunjeno pre njegovog stvaranja, kako ne bi njemu pripisivao rađanje plodova, nego Tvorcu svega.“[8]
Sveti Vasilije tvrdi: „Uređenje zemlje starije je od postanka Sunca te tako oni, koji su zabludeli i klanjaju se Suncu kao da ono tobože daruje uzrok života, neka prestanu da mu se klanjaju.“[9]
Sveti Amvrosije rečito izlaže ovu temu: „Pre nego što se pojavi sunčeva svetlost, neka se pojave zelene biljke i neka njihova svetlost prethodi sunčevoj. Neka zemlja iznedri biljke pre nego što na to bude podstaknuta suncem i pre nego što se čoveku ukaže prilika da sagreši. Neka svi znaju da sunce nije stvorilo biljke… Kako je sunce moglo pružiti biljkama sposobnost za život, kad im to već beše podarila životvorna i stvaralačka sila Božija i pre nego što je sunce stupilo u ovaj život? Sunce je mlađe nego zeleni izdanci, nego zeleno bilje.“[10]
Biljke i drveće porodili su seme „svako po svojim vrstama“. Ovaj izraz Svetog Pisma ima ključni značaj u svetootačkoj misli. Posvetićemo mu opširnu raspravu kada budemo govorili o Petom danu Stvaranja, danu kad su i živa bića počela da rađaju „svako po svojoj vrsti“.


NAPOMENE:

  1. Sveti Vasilije Veliki, Šestodnev, 4; 3
  2. Sveti Amvrosije Mediolanski, Šestodnev, 3; 3
  3. Sveti Grigorije Nisijski, O duši i vaskrsenju
  4. Sveti Amvrosije Mediolanski, Šestodnev, 3; 4
  5. Sveti Vasilije Veliki, Šestodnev, 5; 56
  6. Sveti Jefrem Sirijski, Tumačenje Knjige Postanja
  7. Sveti Grigorije Nisijski, O duši i vaskrsenju
  8. Sveti Jovan Zlatousti, Tumačenje Knj. Postanja, 6; 4
  9. Sveti Vasilije Veliki, Šestodnev, 5; 1
  10. Sveti Amvrosije Mediolanski, Šestodnev, 3; 6
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *