NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – ŠEST DANA STVARANJA

2. Opšta zapažanja o Šestodnevu

Šta dakle možemo da kažemo o tih Šest dana?
Prvo: pravoslavac koji razmišlja o Šest dana Stvaranja sasvim dobro izražava naš cilj njihovog izučavanja: trebalo bi da ih izmerimo, ali ne kvantitativno nego bogoslovski. Ono što je za njih važno nije koliko su dugo trajali nego šta se tokom njih dogodilo. Oni predstavljaju izveštaj o šest neizmernih stvaralačkih činova Božijih koji su stvorili vasionu kakvu poznajemo. U jednom trenutku iscrpno ćemo se osvrnuti na tih šest činova.
Drugo: kao što smo videli, događaji koji su se zbili tokom ovih dana čudesni su po samoj svojoj prirodi. Oni nisu potčinjeni zakonima prirode koji sada upravljaju svetom i mi ih ne možemo razumeti uz pomoć projekcija iz našeg sadašnjeg iskustva.
Treće: Ono što snažno naglašavaju Sveti Oci koji su pisali o Postanju jeste da su stvaralački činovi Božiji tokom ovih Šest dana bili iznenadni i trenutni.
Sveti Jefrem Sirijski, koji je smatrao da je svaki od ovih dana trajao po 24 časa, naglašava da stvaralački činovi Božiji tokom tih dana nisu zahtevali 24 časa nego samo jedan jedini trenutak. Razmatrajući Prvi dan, on kaže: „Iako su i svetlost i oblaci stvoreni u jednom trenutku, i dan i noć prvoga dana trajali su po dvanaest časova.“[1]
Na različitim mestima svog Šestodneva, sv. Vasilije Veliki takođe naglašava trenutnu prirodu Božijeg stvaranja. O Trećem danu stvaranja on piše: „Na Njegovu reč nagrnuše sve šikare zemaljske, i stade da buja svakovrsno drveće… i svo žbunje najednom postade bogato granjem i lišćem, i pojaviše se takozvane ukrasne biljke … sve to nastalo je u jednom vremenskom trenu, iako ga prethodno ne beše na zemlji…[2] Heka iznikne iz zemlje… Ova kratka zapovest postade smesta velika priroda i umetnička tvorevina, stvarajući, hitrije od naše misli, nebrojano mnoštvo vrsta rastinja.“[3]
Sveti Amvrosije piše da je Mojsej, izgovarajući tako naglo U početku stvori Bog nebo i zemlju nameravao da izrazi „nepojmljivu brzinu dela“. Imajući na umu grčke kosmološke spekulacije, zapisao je reči koje se podjednako dobro mogu primeniti i na spekulacije našeg sopstvenog doba: „On (Mojsej) nije očekivao zakasnelo i lagano stvaranje sveta putem sakupljanja atoma.“[4]
Sveti Amvrosije u nastavku kaže: „Mojsej zatim dolično dodaje: On stvori, da se ne bi pomislilo kako je postojalo oklevanje u Stvaranju. Osim toga, ljudi bi takođe trebalo da shvate koliko je neuporediv bio Tvorac koji je izvršio tako veliko delo u najkraćem momentu Svog stvaralačkog čina, u toj meri da je dejstvovanje Njegove volje prethodilo shvatanju vremena.“[5]
Osporavajući učenje arijanaca da je Hristos „početak“ svih stvari i da je na taj način sličan tvorevini, sveti Atanasije Veliki iznosi svoje poimanje Šestodneva i kaže da su sve stvari u tih Šest dana stvorene istovremeno: „Što se tiče posebnih zvezda ili velikih svetila, nije se ovo pojavilo kao prvo, a ono kao drugo nego su u jednom danu i na jednu zapovest sva ona prizvana u biće. Takvo je bilo i prvobitno sazdavanje četvoronožaca, ptica, riba, stoke i biljaka…
Nijedno biće nije stvoreno pre ostalih nego su sve stvari zajedno počele da postoje, odjednom i na jednu te istu zapovest.“[6]


NAPOMENE:

  1. Sveti Jefrem, Tumačenje Knjige Postanja, 1.
  2. Sveti Vasilije Veliki: Šestodnev, 5: 6
  3. Isto, 5:10
  4. Sveti Amvrosije Mediolanski: Šestodnev, 1: 2
  5. Isto, 1: 5
  6. Sveti Atanasije Veliki: Četiri rasprave protiv arijanaca, 2: 48, 60
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *