NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

10. Razvoj tokom 80-tih

Bio je to verovatno glavni razlog zbog kojeg je otac Serafim želeo da izmeni prvobitni redosled knjige. Međutim, verovatno je postojao još jedan razlog: tokom poslednje dve godine života oca Serafima, počelo je da dolazi do promena i u javnom prihvatanju evolucije. Prethodno smo pomenuli da su tokom 60tih i 70tih godina narastajuće sumnje naučnika u neodarvinizam u većini slučajeva bile skrivene iza zidina zatvorene naučne zajednice. Krajem 70tih, ti zidovi su počeli da se ruše. Prva pukotina pojavila se kad su istaknuti paleontolozi Nil Eldridž i Stefan Džej Guld objavili svoju novu evolucionu teoriju o „prekinutoj ravnoteži“ da bi objasnili nedostatak prelaznih, evolucionih formi u fosilnim ostacima (prema klasičnom neodarvinizmu, takve forme bile bi sasvim očekivane). Ova nova teorija nije bila naročito zanimljiva za širu javnost; međutim, ono što se smatralo za vest dostojnu pažnje bila je činjenica da se, protivno popularnom verovanju, fosilni ostaci nipošto ne uklapaju u Darvinova očekivanja. Guld je išao tako daleko da je nedostatak prelaznih formi nazvao „profesionalnom tajnom paleontologije“. Ovo otkriće je postalo internacionalna vest i pokrenulo je novu fazu u rušenju Darvinove tvrđave.
Počev od 80tih godina, važnu razvojnu etapu predstavljalo je oživljavanje teorije katastrofizma u geologiji. Geolozi su počeli da osporavaju vladajući uniformistički model koji je nadahnuo Darvina (ideja da su se sedimentni slojevi postepeno formirali, u konstantnim naslagama), pokazujući da se njime ne mogu objasniti slojevi stena u zemljinoj kori, a posebno ne fosilni ostaci. Jedan broj geologa, koji su sebe nazivali „neokatastrofičari“, vratio se na taj način ideji da su se praktično svi slojevi formirali u potopima i sličnim katastrofama. Iako su poricali biblijske katastrofe i zadržali standardni evoluciono-uniformistički okvir koji je podrazumevao bilione godina, ovi geolozi-nekreacionisti ponudili su svetovnu potvrdu o Potopu o kojem su geolozi kao Henri Moris govorili godinama.
U godinama koje su usledile nakon upokojenja oca Serafima 1982, mogle su se zapaziti nove razvojne etape. Bilo je sve više naučnika, nehrišćana i nekreacionista, koji su znali za okolnost da neodarvinistička teorija ne može da objasni nove činjenice u oblasti geologije, paleontologije, astronomije, genetike, fizike, biohemije i drugih nauka. Neki od njih su tragali za novim modelom, iako bi se teško moglo reći da su znali u kom pravcu da krenu. Razume se da bi bilo nerealno pretpostaviti da će se svi oni okrenuti ka „modelu Stvaranja“ budući da se, kao što je primetio otac Serafim, ni stvaranje ni evolucija ne mogu ubedljivo dokazati: i jedno i drugo je stvar vere i filosofije, stvar izbora pretpostavki.
Nakon smrti oca Serafima, izašao je jedan broj izvrsnih knjiga koje su pomogle da se javnosti predoče greške neodarvinizma. Godine 1985. pojavila se knjiga australijskog mikrobiologa Majkla Dentona, Evolucija: teorija u krizi koja je na osnovu različitih naučnih disciplina ponudila sistematsku kritiku prihvaćenog evolucionog modela. Polazeći od svoje sopstvene specijalnosti, Denton je dokazao da otkrića molekularnih biologa unose sve više i više sumnje u darvinističke tvrdnje.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *