NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

BOŽIJI UDAH U TELO ČOVEKOLIKOG MAJMUNA – DR ALEKSANDAR KALOMIROS

(Iz pisma o. Serafimu Rouzu o evoluciji čoveka)

Potreba za vremenom

Jedan moj prijatelj me je jednom prilikom upitao: „Zašto je Bogu bilo ‘potrebno’ vreme da bi stvorio svet? Zar nije mogao da stvori svet odjednom? Zašto je bilo potrebe za evolucijom?“.
Bogu ništa nije potrebno. On je apsolutno bez ikakvih potreba. Ali, ako vreme nije bilo potrebno Bogu, onda je bilo potrebno tvorevini, zato što je vreme, poput prostora, jedna od dimenzija tvorevine. Bog je izvan tvorevine, izvan vremena i prostora. Bog se ne kreće u vremenu, niti stvara u vremenu. Jedino se stvorena bića kreću u vremenu zato što je vreme deo njih samih. I budući da je Bog hteo vreme za Svoju tvorevinu, budući da je Bog stvorio vreme, onda bi stvarati „odjednom“ bio čin suprotan Njegovoj sopstvenoj volji i odluci. Onda bi ispalo da Onaj Koji je doneo odluku da vreme postoji u Njegovoj tvorevini sada ukida Svoju sopstvenu odluku kao da se zbog nečega pokajao u vezi sa njom…
Ali ne, Bog ne čini takve stvari. Bog je stvorio vreme i Njegova je volja da se sve kreće u vremenu, da se sve razvija u vremenu.
Nema sumnje da Bog može da nadiđe prostor i vreme i materiju i sva stvorenja. Ali, tada govorimo o čudu, o izuzetnom događaju za koji je Bog prosudio da je neophodan, i koji kao takav nadilazi prirodu, ali je pritom ne ukida. Kada govorimo o stvaranju zvezda, biljaka, životinja i čoveka ne govorimo o čudima – premda sve što postoji u svetu jeste čudo! – ne govorimo ni o izuzetnim intervencijama Božijim u tvorevini, već o samom stvaranju, o prirodnom „toku“ stvaranja, u kome ga drži volja Božija, drugim rečima mi govorimo o običnom a ne neobičnom dejstvovanju Božijem na tvorevinu. Obični, „prirodni“ tok razvoja tvorevine u vremenu jeste evolucioni.
Nepoeredno ili posredno stvaranje?
Neki smatraju da ako prihvatimo teoriju evolucije onda moramo da prihvatimo i to da Bog nije stvorio svet neposrednim činom kao što kaže Biblija, već nekakvim posrednim činom. Oni kažu: „Čoveka je stvorio Bog, Svojim Rukama. Ako prihvatimo evoluciju to znači da ne prihvatamo ovakvo neposredno stvaranje od Ruke Božije“. Ali, ovo je vrlo suženo shvatanje Svetoga Pisma. Tada bismo morali reći da je jedino Adam bio stvoren neposrednim činom Božijim (to jest rukama Božijim), a da su svi drugi ljudi stvoreni na posredni način!! Ali, to nije ono čemu nas uče Sveti Oci:
„Prvi čovek je bio stvoren od praha kao i svi drugi, i ruka koja je stvorila Adama tada, stvara sada i svagda one koji dolaze posle njega“[1].
Sve u tvorevini jeste u rukama Božijim i sve je stvoreno Njegovim neposrednim činom, i danas i svagda. Bog je Onaj Koji stvara čoveka u utrobi njegove majke.
Racionalisti imaju čudnovato shvatanje ovih stvari. Oni smatraju da je Bog stvorio kozmos i čoveka u početku, i da ih je, potom, ostavio same i da više ne učestvuje u njima kao Tvorac, već isključivo kao Božanski Promisao. Ali Hristos nam govori: „Moj Otac dela do sada, kao i Ja“: svaka nova biljka, svaka nova životinja, svaka nova zvezda biva Bogom uvedena u biće. I ne samo to, Božija energija jeste njihovo biće. Racionalisti ne mogu da shvate tajnu koja je skrivena u naizgled dobro poznatim stvarima. Hrišćani u svemu vide predivno čudo, čak i kada se to čudo ponavlja svaki dan i kada smo shvatili na koji način ono nastaje. Kao što kaže sv. Vasilije Veliki:
„Kada otkrijemo način na koji se zbivaju te stvari, to nam se čini čudnim, ali se time naše divljenje za divna stvorenja Božija nimalo ne umanjuje“.[2]


NAPOMENE:

  1. Sv. Atanasije Veliki, Migne, R. G. 25, str. 429.
  2. Sv. Vasilije Veliki, Šestodnev, I.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *