IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O ISPOVESTI
 
DUŠEVNO RASPOLOŽENJE SAMOG DUHOVNIKA
 
Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni (1 Kor. 11, 31), – piše apostol. Tri četvrtine, ili možda devet desetina naših grehova, grešaka, pa čak i zločina potiču otuda što ljudi ne žele da razmisle o svojim rečima i delima pre nego što nešto kažu ili učine. Onaj ko ne radi na sebi ne zna kakvo ogromno značenje za dušu i za razumni život ima čak i trenutno odrešavanje od ispraznosti, koja vlada unaokolo, i od usredsređivanja misli i savesti na onome što Gospod traži od čoveka u datim okolnostima, uopšte, u dato vreme.
Dakle, ako se ti, pripremajući se da primiš ispovest hrišćana i prizvavši u pomoć Božansku blagodat, usredsrediš mišlju na onome što si sad ovde pričitao, ako se setiš kako si i sam dolazio da ispovedaš svoje grehove, kako je ponekad teška bila tvoja sopstvena borba sa strastima i kako su žalosni padovi, već si učinio veliko dobro delo prema svojoj pastvi. Nesumnjivo je da ćeš ako ne svoj, onda mnogoj tvojoj duhovnoj deci reći umilne i potresne reči koje na bi rekao da nisi poslušao ovaj moj jednostavan savet. Upitaćeš: „Zar zaista tako mali napor nad sobom može biti uzrok velikih posledica kao što je moralni potres, pa čak i pravi pokajnički prelom u nekolikim životima mojih bližnjih za koje se Hristos razapeo? I to sad, kad je religija potpuno zanemarena, kad ni arhijereje niko ne gleda, a ja neprimetan, običan sveštenik, mogu da se nadam takvoj sili svojih reči?!“
„Isprobaj i vidi,“ odgovoriću ti, i nemoj se čuditi. Da li je milioneru teško da usreći i obogati celo selo jednim potpisom pera na bankarskom čeku ili jednom kratkom naredbom upravniku da gladnima da sto vreća brašna? A ti si duhovni bogataš, veliki bogataš, čak i ako sam još nisi mudar i ako nisi svet. Ali, nisi bogat svojim vrlinama i svojom duhovnom silom, već blagodatnim darom u tebi koji ti je dat kroz proročanstvo polaganjem ruku starješina na tebe (1 Tim. 4, 14). Nisu tvoje reči same po sebi jake, već je u tim trenucima pogodno ono tle, ona zemlja na koju pada tvoje duhovno seme. Ova povoljnost je obrađena vekovima crkvenog života, koji premda se i pokolebao u naše dane, ipak nosi na sebi tragove ili odraz bezbrojnih duhovnih podviga, borbe i stradanja sredine, koja je vaspitala hrišćanina, i porodice i njegovih sopstvenih, premda i ne uvek stalnih, napora da savlada zlo i da usađuje dobro i veru u svoje srce. Evo, po učenju Crkve, on na tebe sad gleda kao na glasnika Božijeg, kao na proroka, i tvojim rečima i mislima sam dopunjava cenu iz sopstvenog uzvišenog raspoloženja i vere, i kao da sluša reči Boga. A to zapravo skoro da i jeste tako. Ako si primio u sebe tugu i borbu ovog čoveka, ako si ga zavoleo i poništio sebe pred Gospodom u svom srcu, i ako si molitveno prizvao Njegovu blagodatnu pomoć, na tebi će se, premda i jesi grešan pastir, ispuniti reč Gospodnja: nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas (Mt. 10, 20). Ove reči nemaju onaj, potpuno natprirodan smisao da sveštenik svaki put dobija, mimo sopstvene glave i srca, posebno otkrovenje od Boga, već znače da je blagodat Božija, koju je savršitelj ove velike tajne prizvao u smirenoj molitvi, obasjala njegovu dušu duhovnom ljubavlju i samilošću prema pokajniku, a zatim, kako kaže svetitelj Tihon Zadonski, čak i za revnosne mirjane: „Ljubav će pronaći reči koje mogu biti korisne za dušu bližnjeg, i ovo delo ne zahteva veliku učenost – zahteva samo podsećanje (na Boga i na savest).“
Evo zašto smo duboko sigurni u to da se glavni uslov za plodotvorno ispunjavanje dela duhovnika sastoji u ubeđenju da ga prosvećuje i u dobroj nameri ne učvršćuje naša mudrost, već blagodatno ozarenje njegove duše i tvoje sopstvene duše kao posrednika između njega i Boga. Kad bih mogao da usadim u čitaoca-sveštenika ovo uverenje i takvo osećanje, smatrao bih da je moje rukovodstvo sasvim dovoljno, pa čak i završeno, imajući u vidu navedene reči svetitelja Tihona; a ako ipak nastavim svoje reči o ispovesti još dalje i ako se dotaknem pitanja o njenom spoljašnjem redosledu, to će uglavnom biti s istim ciljem, kako bi čitalac-sveštenik, zagledavši se temeljno u ovo delo, našao u njemu još jači podstrek za to da sopstvenu dušu ispuni revnošću za sticanje duha vere, smirenomudrenosti i sastradalne, pastirske ljubavi prema pokajnicima.
Dakle, moramo da ubeđujemo duhovnika u potrebu takvog unutrašnjeg podviga vrlo uporno, pa ipak, nažalost, često bezuspešno, jer koliko je ovakav podvig duhovništva velik, svet i plodotvoran, toliko zla iskušenja odvlače od njega našu dušu. Dotaći ćemo se prvo onih koja ne potiču od naše zle volje, već od malodušnosti i neiskustva. I evo prvo što će nam neiskusni sveštenik reći kao odgovor na misao o otvorenosti pokajnika za dubok uticaj na njihove duše: „Polovina ljudi koji dolaze na ispovest bila je navikla da ovo delo obavlja kao tešku i dosadnu dužnost uljudnosti; a kad je društvena uljudnost prestala to da zahteva, posebno od revolucije, većina je prestala da posti i da se priprema za Pričešće, a od onih koji i dalje poštuju ovaj običaj, verovatno ga većina ispunjava samo po staroj navici. Govoriti im reči ljubavi i plamenih saveta isto je što i mlatiti praznu slamu. Ne slažem se s tobom, dragi sabrate, ali zasad neću osporavati tvoju tvrdnju. Naravno, bilo bi previše smelo pretendovati na temeljno okretanje prema vrlini svih onih koji su od tebe primili tajnu Ispovesti. Ali pročitaj knjigu Dela apostolskih. Zar su propovednici obraćenja Bogu pokušavali da učine da obavezno svi stanovnici grada koji su posetili poveruju u Hrista? Ne, oni su zadržavali svoju pažnju i svoja osećanja na malobrojnima koji su poverovali i zatim su im predavali Reč Božiju i svoje duše (v. 1 Sol. 2, 8). Naravno, njihovi slušaoci-inoverci nisu bili njihova pastva, njihova duhovna čeda, kao hrišćani koji su došli na ispovest kod tebe. Ali, želeo bih da te ubedim u to da ako makar neke, ako makar malobrojne smirene grešnike očinski primiš u svoju dušu i ako ih budeš savetovao glasom saučešća i ljubavi u ime Božije i ako ih budeš učio duhovnoj borbi, i to će u očima Božjim i uočima Crkve biti veći podvig u odnosu na sve ostalo čime poslužiš Njemu i njoj. Ako si i poslovni sekretar eparhijske skupštine, predsednik fabrike sveća, član bogoslovske uprave ili konzistorije, sav ovaj trud, dostojan poštovanja, ništa ne vredi u poređenju s tim da ako makar jednu dušu vratiš s pogibeljnog puta na stazu spasenja. Naravno, i sam se teoretski slažeš s tim, ali nažalost, većini jereja ovi svetovni ili polusvetovni poslovi oduzimaju mnogo više, ne samo vremena, već i brige srca i usrdnosti, nego briga o onome što je dragocenije od celog sveta, tj. o ljudskim dušama koje su im poverene.
Plašiš se da će te odbaciti oni koje savetuješ? Počni od onih od kojih očekuješ drugačiji odnos; samo počni, samo poradi na sebi, kao što sam ovde napisao, i pristupi obavljanju ove tajne s dobrim raspoloženjem i molitvom. Neka bi ti Bog dao da okusiš duhovnu slast s kojom bi mogao da ponoviš reči jevanđelskog oca: Jer ovaj sin moj bješe mrtav, i oživje; izgubljen bješe, i nađe se (Lk. 15, 24). Isto toliko duhovnog dobra ćeš doneti njemu koliko i samom sebi. Poput mlade žene koja je rodila prvenca, naći ćeš u svojoj duši potpuno nove i za svetske ljude nepoznate obilne talase svetih osećanja ljubavi, samilosti prema ljudima, nadahnutog proslavljanja Spasitelja, smelosti ljudi za svetu veru i spremnosti da sve pretrpe za Hristovu istinu. Tada ćeš shvatiti, ako nisi shvatio do dana svoje hirotonije, da sveštenik nije običan hrišćanin, da nije običan čovek, već je saučesnik u iskupljujućem podvigu Hristovom, i koji u svojoj duši nosi mnoštvo duša koje su mu poverene. Tada ćeš shvatiti da blagodat Sveštenstva koja ti je data nije samo „pravo obavljanja crkvenih činoposledovanja“, već određeni moralni dar, posebna dobrodetelj duhovne ljubavi, o kojoj svetitelj Jovan Zlatoust, određujući suštinu blagodati Sveštenstva, kaže: „Duhovnu ljubav ne rađa bilo šta zemaljsko; ona potiče odozgo od neba i daje se u tajni Sveštenstva, ali usvajanje i održavanje ovog dara zavisi od težnji ljudskog duha.“ Ove reči oca Crkve više puta sam navodio u svojim delima, navodim ih i ovde, jer se njima sa svom tačnošću zapečaćuje sve gore opisano.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *